Uskoro bi mogli da nestanu neki od najpoznatijih svetskih glečera

Naime, ako se globalno zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa ili 2,7 stepena Farenhajta, glečeri bi bili zaštićeni, navedeno je u izveštaju Agencije UN za kulturu

Agencija Ujedinjenih Nacija za kulturu iznela je upozorenje da bi do 2050. godine mogao potpuno da nestane ledeni pokrivač sa Kilimandžara, Dolomita i glečera u američkim nacionalnim parkovima Josemiti i Jelouston, a sve zbog negativnog efekta klimatskih promena.

Među glečerima koje ova agencija izdvaja nalazi se i Marmoladi, najviši vrh Dolomita, čiji se deo obrušio u julu mesecu.

Preporučujemo

Pomenuti si i glečeri na tlu Amerike, poput onih u nacionalnim parkovima Jelouston i Josemiti. Prema izveštaju Agencije Ujedinjenih Nacija za kulturu, čak trećina njih će nestati do 2050. godine zbog klimatskih promena.

Glečeri koji će verovatno do tada nestati uključuju i poslednje koji su preostali u Africi, u Nacionalnom parku Kilimandžaro i na planini Kenija, kao i one na Pirinejima i to najpre Mont Perdu, koji je deo italijanskih Dolomita, a prostire se duž granica Francuske i Španije.

Izveštaj koji je objavljen početkom novembra, nekoliko dana pre početka Konferencije o klimatskim promenama UN COP27 u Egiptu, predstavlja pravi izazov za industriju putovanja, budući da ona u velikoj meri doprinosi globalnim emisijama ugljenika.

Prema podacima W.T.T.C. oko 17 odsto od ukupne emisije ugljenika u sektoru putovanja čini vazduhoplovni saobraćaj, dok industrija putovanja generalno uzima učešće od osam do 11 odsto u globalnoj emisiji ugljenika u svetu.

Na 50-ak lokacija koje su deo Svetske baštine UNESCO-a nalaze se glečeri, i to njih 18.600 identifikovanih.

- Ovo su projekcije – napomenuo je za “NYTimes” Tales Karvaljo Resendži, istraživač UNESCO-a iz Brazila i jedan od autora ovog izveštaja i dodao:

- Nadamo se da grešimo, naravno, ali ovo su projekcije zasnovane na čvrstoj nauci.

Takođe je napomenuo da, bez obzira na to kakav nas scenario očekuje po pitanju klime, prilično je izvesno nestajanje glečera.

Osim ako se ne preduzme nešto konkretno.

Naime, ako se globalno zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa ili 2,7 stepena Farenhajta, glečeri bi bili zaštićeni, navedeno je u izveštaju.

Zapravo, na godišnjem nivou glečeri gube oko 58 milijardi tona leda, što je količina jednaka godišnjoj potrošnji vode u Francuskoj i Španiji, prema podacima kojima raspolaže UNESCO. Otapanje je, prema toj studiji, zaslužno za skoro pet odsto uočenog porasta nivoa mora na globalnom nivou.

Uprkos trudu i brojnim aktivnostima koje se sprovode širom sveta stručnajci smatraju da je malo verovatno da globalno zagrevanje bude dovedeno na 1,5 stepeni.

Ipak, turistička industrija može nešto da uradi.

Kao jedan od boljih primera edukacije i saradnje sa lokalnim zajednicama Resendži je naveo zabranu turistima da se penju na Uluru, čuveni monolit u Australiji, koji ljudi Ananagu, grupe Aboridžina, smatraju svetim. Zabrana važi od 2019. godine i turisti su je uglavnom poštovali, što je pomoglo čuvarima nacionalnog parka, koji se takođe nalazi na UNESCO-voj listi, da ga još bolje održavaju.

(Ona.rs)