Na kojim lokacijama je ipak dozvoljeno "divlje kampovanje"?

Svakako bi valjalo imati na umu da je u većem delu Starog kontinenta divlje kampovanje zvanično zabranjeno, pa se treba podrobno informisati o eventualnim lokacijama, na kojima je takva vrsta kampovanja ipak dozvoljena

Nakon žalbe lokalnih stanovnika zabrana takozvanog divljeg kampovanja na području nacionalnog parka Dartmor u Engleskoj je ukinuta.

Upravo je to bila poslednja lokacija u Velikoj Britaniji na kojoj je dozvoljena takva vrsta kampovanja. Ipak, u januaru ove godine je sud doneo presudu u korist vlasnika zemljišta. Tom prilikom su ljubitelji divljeg kampovanja okarakterisali čitavu situaciju kao „tragičnu“ i pominjali obećanja da će nastojati da je ospore.

Preporučujemo

- Mi ćemo pokrenuti žestoku kampanju u borbi za naše pravo da spavamo pod zvezdama - naveo je tada na "Tviteru" portparol aktivista kampanje "Pravo na lutanje", prenosi „Euronews.com“.

Rečeno - učinjeno. Meštani i aktivisti su uložili napore da ospore tu odluku i konačno su 31. jula izvojevali pobedu. Tada je Apelacioni sud doneo odluku da je kampovanje u divljini zapravo svojevrsna rekreacija na otvorenom prostoru i poništio spornu odluku, tako da je divlje kampovanje dozvoljeno na području tog britanskog nacionalnog parka.

Šta je divlje kampovanje?

Najjednostavnije bi bilo reći da je u pitanju kampovanje bez važećih dozvola i to na lokacijama, koje nisu tome namenjene.

Kampanja "Pravo na lutanje" iznosi procenu da je na području Britanije čak oko 92 procenta zemljišta zabranjeno za kampovanje. Pomenuti nacionalni park ujedno je bio i poslednje mesto na kome je takva jedna aktivnost dozvoljena.

Lokacije za divlje kampere u Evropi

Svakako bi valjalo imati na umu da je u većem delu Starog kontinenta divlje kampovanje zvanično zabranjeno, pa se treba podrobno informisati o eventualnim lokacijama na kojima je takva vrsta kampovanja ipak dozvoljena.

Primera radi, u mnogim nordijskim zemljama je divlje kampovanje dozvoljeno. Čak postoje i zakonski okviri koji se tumače kao podsticaj takvoj vrsti kampovanja. U Švedskoj je okarakterisano kao „pravo svakog čoveka“, slično kao i u Norveškoj. U Švedskoj je dozvoljeno dva dana divljeg kampovanja bez dozvole, s tim što postoji zabrana korišćenja kampera, a u Norveškoj je neophodno pribavljanje dozvole vlasnika konkretnog zemljišta ukoliko kamperi imaju više od dva šatora.

Slična je situacija i u Škotskoj, gde je većina prostora otvorena i za takvu aktivnost. Sa druge strane, zakoni su slični u Litvaniji, Letoniji i Estoniji, te predviđaju mogućnost divljeg kampovanja širom zemlje. Uz izuzetak područja nacionalnih parkova i plaža. Ukoliko se, pak neko odluči za kampovanje na privatnom posedu, za to je neophodno i da pribavi dozvolu vlasnika.

Na određenim lokacijama u Francuskoj je takođe dozvoljeno divlje kampovanje, ali ne i na plažama i u nacionalnim parkovima, te oko istorijskih znamenistoti. U Španiji je situacija nešto drugačija, jer su zakoni o divljem kampovanju lokalnog karaktera, mada je zabranjeno kampovati na privatnim posedima i na područjima nacionalnih parkova te evropske zemlje.

Što se Poljske tiče, divlje kampovanje je uglavnom zabranjeno u većem delu zemlje, mada od 2021. godine postoji 425 šumskih područja koja su zvanično legalizovana za kampovanje od strane šumarske službe zemlje.

(Ona.rs)