Interesantna sam po sebi, ova srpska planina je poznata i po okolnim znamenitostima
Od 365 dana godišnje, na Zlataru sunčano čak 265 dana
Tokovi čak četiri reke okružuju planinu u jugozapadnom delu Srbije, koja još uvek uspeva, koliko-toliko da očuva svoju autentičnost.
I mada je Zlatar sve češće prepoznat kao destinacija idealna za uživanje u miru i odmoru, ali i svežem vazduhu, čini se da turizam na njega nema tako negativan uticaj.
Preporučujemo
Srpska planina koja u potpunosti opravdava svoj naziv: Zlatar nudi mnoge atrakcije
Vidikovci, krstarenje, brvnare, sir: "Putokazi zlatovanja" vode kroz prelepe predele i znamenitosti Zlatara
Planina čiji se najviši vrh - Golo brdo nalazi na nadmorskoj visini od 1.627 metara, može se pohvaliti i gotovo idealnim klimatskim karakteristikama. U prilog tome govori i podatak, koji navodi “Zlatarinfo”, da je od 365 dana godišnje, na Zlataru sunčano čak 265 dana.
Blizina kanjona reke Uvac i istoimenog rezervata prirode, ali i tokovi reka Lim, Mileševka, Bistrica i Uvac, te gotovo idealne klimatske karakteristike i čist vazduh, čine ovu planinu tako posebnom.
Lečenje i uživanje
Ne samo da na Zlataru postoji Zavod za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju kradiovaskularnih oboljenja i arterijskog krvnog pritiska, već je posetiocima na raspolaganju i ski-centar. Doduše skromniji nego na nekim drugim planinama, ali sa ski-stazom dužine od 800 metara i ski-liftom, sasvim dovoljan za rekreativno bavljenje ovom aktivnošću i, naravno uživanje u lepotama Zlatara tokom zime.
Sem toga, Zlatar se može pohvaliti i predelima gotovo netaknute prirode, ali i mestima odličnim za ljubitelje lova i ribolova.
Okolina Zlatara
Iako je i planina posebna sama po sebi, te može mnogo toga da ponudi poseticima tokom cele godine, okolina Zlatara je tek posebna priča.
Zlatarsko, Sjeničko i Radoinjsko jezero, koji se nalaze na toku reke Lim, idealan su izbor za uživanje tokom letnjih meseci, dok blizina Prirodnog rezervata Uvac i istoimena reka, čine ovu planinu atraktivnom tokom cele godine.
Svakako ne treba zaboraviti ni srpske srenjovekovne manastire, koji se u okolini ove planine nalaze. Manastir Mileševa, izgrađen tokom 13. veka se posebno izdvaja među njima, mada ne treba zaboraviti ni manastire Banja i Davidovaca, koji su izgrađeni čitav vek ranije.
A kakva bi to planina bila kad posetiocima ne bi mogla da ponudi mnoge đakonije i domaće specijalitete, koji će upotpuniti doživljaj?
Da li ste imali prilike da probate zlatarski sir ili domaću pitu od heljde, koju prave meštanke?
(Ona.rs)