Priče sa "šabačkog mora": O plažama s početka prošlog veka i između dva rata

"Reka i vreme teku zajedno"

- Reka i vreme teku zajedno - počinje priču Dragutin Dragan Petrović, šabački novinar i hroničar, od detinjstva zaljubljenik u reku i duže od pola veka istraživač prošlosti grada.

Znatiželjan, uporan i pedantan, Dragutin je otkrio i od zaborava sačuvao brojne zanimljive priče o reci Savi koja je za sudbinu Šapca i stanovnika ovog grada značajna od pamtiveka.

Preporučujemo

Sakupljao je požutele fotografije, prelistavao staru štampu s početka prošlog veka, beležio priče ljudi koji su mu preneli neverovatno zanimljiva sećanja...

U 15. veku Sava je bila prirodna granica od neprijatelja, kasnije važna saobraćajnica zahvaljujući kojoj je grad postao deo Evrope, a od početka 20. veka, kada su na njenoj obali nikla prva kupališta i plaže, pa do danas, Sava je i "šabačko more". O tome je svojevremeno pripremio izložbu, a za čitaoce našeg portala je izdvojio nekoliko zanimljivih priča o šabačkim plažama s početka prošlog veka i između dva svetska rata.

- Sagovornik koji je rođen 1885. godine svojevremeno mi je ispričao da je prvo kupalište na Savi bilo 1900. godine na potezu uzvodno od sadašnjeg starog železničkog mosta čija izgradnja je počela 1924. godine. Na tom mestu su se kupali isključivo muškarci. Tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka na Savi je bilo više plaža koje su odvojeno posećivale žene i muškarci iako je početkom 20. veka ukinuta zabrana kupanja žena i muškaraca na istoj plaži - kaže Petrović.

On poseduje najstariju fotografiju sa kupališta na Savi, snimljenu 1922. godine. Na njoj su kupačice u kostimima koji su izgledali kao haljine i osim što je ova fotografija vredan dokument, ona je i priča o modi tog vremena. Prema Petrovićevim zabeleškama, muški kostimi su bili "slobodniji", o čemu je potvrdu pronašao u staroj štampi koja je sačuvana i koju je prelistao od prve do poslednje sačuvane stranice.

- U starim novinama iz tog perioda pronašao sam i podatak da je na Savi bilo i kupača golaća, a mesto na tim uglavnom divljim plažama se plaćalo jedan dinar - nastavlja Petrović čitajući dok pokazuje isečeak iz lista "Šabački glasnik" iz 1922. godine i u šali komentariše koliko je Šabac bio napredan i u nudizmu.

,,Na znanje. Žale nam se građani , koji idu na kupanje na Savu sa familijama, da ima vojnika i nekih građana, koji se kupaju bez kostima i naročito gledaju da ulaze među ženske. Nama izgleda da ovo oni čine namerno, a znajući vrlo dobro starešine ovdašnje Vojničkog odreda mi se nadamo, da će to vojnicima zabraniti, a od civilne vlasti tražimo, da se postave straže radi održavanja reda i ove i druge koji prave razne nezakonitosti i erede, dostave i oštro kazne".

Između dva svetska rata na Savi je bilo više kupatila i privatnih plaža koje su za vreme okupacije koritili Nemci. Dve su bile najposećenije, jedna na prostoru gde je sada stari železnički most, koju su 1925. otvorili trgovci Petrović i Popadić, a prodavac novina Luković je iz varoši ljude prevozio auto-omnibusom po ceni pet dinara po osobi. Od 1927. godine ovom plažom je gazdovao Milan Kovačević Mozgonja.

Šapčani danas imaju gradsku plažu, a Petrović interesantnu priču o tome kako se ona menjala u poslednjem veku. Naime, nizvodno od mesta ulivanja rečice Kamičak u Savu ljudi su se kupali i pre Prvog svetskog rata, a 1925. godine tu plažu je obnovio Branko Petrović i nazvana je "Plaža na Dudari". Kasnije je ustupljena fudbalskom klubu "Mačva" pa je ponela

isto ime. Imala je drvene kabine za presvlačenje, radio je bife, mogli su da se iznajme čamci za vožnju.

- Muškarci su se kupali na delu iza Starog grada, malo nizvodno žene i deca, a još nizvodnije, opština je odredila prostor gde su šabački đžambasi kupali svoje konje. Obala plaže bila je pokrivena peskom, na plažu je dolazio i frizer za dame i berberin za muškarce koji je šišao i sekao nokte - priča Petrović.

Novine u Šapcu između dva svetska rata redovno su pisale o zbivanjima na plažama i objavljivale reklame o ponudi koju su vlasnici pripremili za narod koji je hrlio da se osveži.

Iz jednog teksta u "Podrinskom vesniku" iz 1933. godine saznaje se kako su Savom u to vreme plovile jedrilice, a prema zanimljivom opisu "uniforme" posade na jednoj od njih su preteča savremene mode.

"U prošlu nedelju plaža 'bezobrazna' bila je najposećenija. Toga dana moglo se videti svašta, kao pored ostalog naprimer, jedrilica čija je posada zadivila svojom uniformom. Ta uniforma se sastoji iz jednih kupaćih gaćica najnovijeg sistema, tj. gornji deo liči na kupaće gaćice, dok veza između dveju nogavica sastoji se iz jedne uzice. Jedan gospodin, sa belom šapkom na glavi, držeći se jednom rukom za katarku ove jedrilice, podsećao je na zapovednika broda".

(Ona.rs)