Preživela je pakao rata, neprijatelj ju je koristio kao štalu: Crkva u Šapcu danas je ponos ovog grada

Centar Mačvanskog okruga, grad Šabac, jedan je od onih gradova koji imaju poseban šmek i ima čime da se diči kako istorijom tako i arhitekturom i verskim objektima.

Hram u Šapcu nije samo mesto bogosluženja - ona je živi svedok istorije, umetnosti i humanosti koja je oblikovala grad kroz vekove. Od nastanka u prvoj polovini 19. veka, preko teških trenutaka u Prvom svetskom ratu, pa sve do umetničkih remek-dela ikonostasa i fresaka, Hram Svetih apostola Petra i Pavla čuva priče o ljudima i događajima koji su obeležili Šabac.

- Crkva je nastala u prvoj polovini 19. veka, u periodu slobode dobijene nakon turske okupacije i Hatišerifa. Ovde je 16 godina stolovao Jevrem Obrenović, najmlađi brat Miloša Obrenovića i jedini pismeni od braće Obrenović, čovek vrlo naprednih shvatanja. Pripreme za izgradnju počele su otkupom placa, koji su na ovom mestu poklonili čuveni šabački veleposednici Kurtovići. Finansijske pripreme su bile obimne, a za gradnju je dopremljeno oko 1500 kola kamena iz Višnjice kod Beograda. Glavni neimar bio je Kosta Dimović iz Makedonije. Radovi su trajali oko šest ili sedam godina - rekao nam je Živorad Opanković iz TO Šabac.

Jako teška priča se vezuje za ovu crkvu, a tiče se Prvog svetskog rata.

- Najveće stradanje hram je doživeo tokom Prvog svetskog rata. Austrougarski vojnici i oficiri su ovde danima držali zatočene Šapčane u nehumanim uslovima, bez hrane i vode. Crkva je doživela tužnu sudbinu, a u crkvenoj porti je streljano preko 200 građana Šapca. Tokom rata, austrougarska vojska je crkvu jedno vreme koristila i kao štalu za svoje konje - kaže nam sagovornik.

On je istakao i važnost ikonostasa u ovom Hramu svetih apostola Petra i Pavla.

- Ikonostas je delo Pavla Simića, čuvenog slikara koji je radio sa saradnicima na pozlati i duborezu. Freske su nastale između dva svetska rata. Većim delom su delo ruskog slikara Andreja Bicenka, izbeglice nakon Oktobarske revolucije, dok je svoj umetnički doprinos dao i poznati šabački slikar i profesor gimnazije, Stevan Čalić - kaže nam Živorad Opanković.

Za ovu crkvu su usko vezani i Tomanija i Jevrem Obrenović.

- Tomanija Obrenović, Jevremova supruga, bavila se humanitarnim radom i pomagala je Šabac. Poticala je iz ugledne porodice kao ćerka Ante Bogićevića, vojvode lozničkog iz Prvog srpskog ustanka. Ona je finansirala jedno od sedam zvona koja su tada postavljena na crkvu. Jevrem Obrenović, iako nije rođeni Šapčanin, jedna je od najvećih ličnosti u istoriji grada. Kao upravitelj Nahije šabačke, imao je veoma moderne poglede na život. Knez Miloš je bio pomalo ljubomoran na njega, pa je tako prvi fijaker koji je stigao u Šabac ubrzo završio u Beogradu po Miloševoj naredbi. Ipak, Jevrem se snašao i brzo nabavio novi - rekao nam je on.

U samoj porti crkve nalazi se i spomenik u sećanje stradanja Šapčana tokom Prvog svetskog rata.

- Spomenik je svečano otvoren 1934. godine. Autor spomenika je Fran Mengele Dinčić, čuveni vajar iz Kotora. Otvaranju je prisustvovao kralj Aleksandar I Karađorđević. To je bilo u junu 1934. godine, a s obzirom na to da je kralj ubijen u Marseju u jesen iste godine, to je bila njegova poslednja poseta Šapcu i ovom kraju Podrinja - rekao nam je sagovornik.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.