Nekadašnja prestonica se po mnogo čemu razlikuje od drugih gradova u Egiptu

Oko dve stotine kilometara deli Aleksandriju od današnjeg glavnog grada Egipta

Vekovima unazad je grad koji je osnovao Aleksandar Makedonski bio značajna luka na Sredozemnom moru. Danas je Aleksandrija po mnogo čemu jedinstvena destinacija u Egiptu.

Prijatna mediteranska klima preovlađuje u nekadašnjoj egipatskoj prestonici, što je Aleksandrija bila u doba vladavine Ptolomeja, a ono što mnoge turiste oduševljeva jeste spoj nekih minulih i sadašnjih vremena, koji se u ovom gradu oseća.

Preporučujemo

Oko dve stotine kilometara deli Aleksandriju od današnjeg glavnog grada Egipta.

Sem biblioteke nazvane „Aleksandrina“, odnosno Nove Aleksandrijske biblioteke i oko 20 kilometara dugog šetališta duž mora, citadela Kajtbaj koja datira iz perioda 15-16. veka predstavlja još jednu od, turistički atraktivnih lokacija u ovom zanimljivom gradu.

Jedno od čuda Starog sveta

Koliko je grad bio značajan u antičko vreme, jasno svedoči i podatak da je upravo Aleksandrija bila dom za jedno od sedam čuda antičkog sveta.

Iako danas nije očuvan, kao ni druga čuda Starog sveta, sem piramida u Gizi, Faros u Aleksandriji vekovima je bio znak raspoznavanja grada. Pored toga što je osvetljavao put brodovima, svetionik je fascinirao mnoge ljude toga doba, te je ukazivao na značaj koji je Aleksandrija u antičko doba imala.

Legenda o gradskoj znamenitosti

Istorijski čuvena Aleksandrijska biblioteka se nalazila u okviru Muzeja, odnosno Musiona u gradu, u kome je funkcionisala rezidencija tada vladajuće dinstije Ptolomeja, ističe „Egiptoexclusivo“.

Razlog za takav naziv zdanja se dovodi u vezu sa time što je bilo prisutno verovanje da je samo zdanje pod zaštitom muza, te je u tom smislu aleksandrijski Musion bio prava oaza znanja, čija kruna je bila upravo Aleksandrijska biblioteka.

Zanimljiva je legenda iz koje se može zaključiti u kojoj meri su ljudi toga doba bili dovitljivi. Svi borodovi koji su dolazili u aleksandrijsku biblioteku, imali se jednu, za grad i biblioteku, vrlo važnu obavezu. Zapravo je bilo potrebno da „plate danak“, koji je bio vrlo neobičan.

Dakle, svaki turistički brod imao je obavezu dostavljanja rukopisa u Aleksandrijsku biblioteku, koji je kasnije tu prepisavan i zahvaljujući kome se ukupan fond polako ali sigurno povećao do čak više od pola miliona.

Nažalost, Aleksandrijska biblioteka je tokom duge istorije stradala, da bi krajem prošloga veka bila podignuta Nova biblioteka, koja danas važi za jednu od gradskih atrakcija.

(Ona.rs)