Nosila je uniformu i skrivala da je žena: 9 puta je ranjena, sama zarobila 23 vojnika i o tome ćutala do smrti

Kada bi se istorija merila hrabrošću, a ne brojem osvojenih frontova – Milunka Savić bi bila ispisana zlatnim slovima u svakoj svetskoj enciklopediji.
Rođena 1888. godine u selu Koprivnica kod Raške, kao najobičnija seoska devojka, Milunka je ušla u istoriju kao najodlikovanija žena ratnik na svetu.
Danas, na dan njenog odlaska – 5. oktobra 1973. – Srbija se seća žene koja je dokazala da junaci ne nose uvek bradu i uniformu sa epoletama, već i srce koje ume da krvari tiho.

Devojka koja je prevarila rat

Kada je u jesen 1912. godine objavljena mobilizacija za Prvi balkanski rat, Milunka nije mogla da sedi skrštenih ruku.
Njena majka je izgubila muža rano, brat Milun bio je pozvan u vojsku – ali ona je odlučila da ode umesto njega.
Odsekla je dugu kosu, obukla mušku odeću, prijavila se pod imenom Milun Savić i otišla u rat.
Nikome tada nije palo na pamet da među vojnicima „Knjaza Mihaila“ stoji jedna žena.

U bici kod Kumanova ranjena je po prvi put. Nije progovorila ni reč. Ranu su joj previli i vratili je na položaj.
Tek u Drugom balkanskom ratu, kada je teško ranjena i kad su joj bolničarke skinule uniformu, otkriveno je da je – žena.

Oficiri su ostali nemi. Zapovednik joj je tada rekao:
„Možeš da ideš kući. Da te udamo, da živiš kao žena.“
A Milunka je samo podigla pogled i rekla:
„Vojvodo, ja bih radije pušku.“

Taj odgovor postao je legenda srpske istorije.

Heroina „Gvozdenog puka“

U Prvom svetskom ratu borila se pod svojim pravim imenom, u sastavu elitnog Drugog pešadijskog puka „Knjaz Mihailo“, poznatog kao Gvozdeni puk.
Tu je postala simbol neustrašivosti, vojnik koji je išao prvi u napad, bacala bombe s neverovatnom preciznošću, i zarobljavala čitave neprijateljske jedinice.

Tokom borbe na Crnoj reci 1916. godine, sama je zarobila 23 bugarska vojnika. Kada su je pitali kako je to uspela, odgovorila je skromno:
„Lako, samo sam ih pozvala da izađu – i oni su izašli.“

Ranjavana je devet puta, ali se nikada nije povukla.
Za hrabrost je odlikovana Zlatnom Karađorđevom zvezdom sa mačevima, Legijom časti – i to čak dva puta, francuskim Ratnim krstom, ruskim Ordenom Svetog Đorđa, britanskim Ordenom Svetog Majkla, kao i brojnim domaćim odlikovanjima.

Nijedna žena u istoriji svetskih ratova nije primila toliko priznanja za hrabrost.
Francuzi su je zvali „Žena koja je pobedila rat“, Englezi „srpska Jovanka Orleanka“, a saborci – jednostavno: naša Milunka.

Posle pobede – zaborav

Kada je rat završio, Milunka se vratila u miran život, u zemlju koja je slavila pobedu, ali nije imala snage da slavi svoje junakinje.
Udala se 1923. za Veljka Gligorijevića iz Mostara, rodila ćerku Milenu, ali se brak ubrzo raspao.
Tada je, sama, usvojila tri devojčice – Milku, Zorku i svoju sestričinu – i podizala ih bez pomoći države, radeći kao čistačica u banci.

Živela je skromno, u trošnoj kućici u naselju Voždovac, gde su joj, prema svedočenjima, saborci donosili drva i hranu.
Kada je 1939. u Beogradu otvorena bolnica za ratne veterane, Milunka je odbila da bude pacijent, i javila se da pomaže kao volonterka.

U Drugom svetskom ratu pomagala je ranjenike i skrivala partizane, rizikujući život po drugi put.
Ipak, posle rata niko nije pitao gde je žena koja je devet puta ranjena branila Srbiju.
Tek 1972. godine, kada je već bila teško bolesna, Beograd joj je dodelio mali stan u naselju Braće Jerković.
U njemu je dočekala smrt, 5. oktobra 1973. godine, u 85. godini života.

Žena koja je bila vojska

Milunka nije govorila o sebi.
Nije tražila priznanja, nije tražila penziju, nije tražila da je iko spominje.
A ipak, kada bi govorila o ratu, rečenice su joj bile jednostavne, gotovo tihe, ali su nosile težinu epopeje:
„Ja sam radila ono što je svako trebao da uradi. Branila sam svoju zemlju.“

Četiri decenije kasnije, njeni posmrtni ostaci preneti su u Aleju velikana na Novom groblju, gde počiva među onima koje je nadživela hrabrošću.
Na Krfu, u Savezničkom muzeju, nalazi se njena slika među najvećim junacima Velikog rata.
U Francuskoj, na spomeniku borcima sa Solunskog fronta, uklesano je i njeno ime.

Legenda koja i danas inspiriše

U 21. veku, Milunka Savić je postala simbol ženske snage i istrajnosti.
Njeno ime nose ulice u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.
U Raški i Jošaničkoj Banji postoje škole i spomenici podignuti njoj u čast.
A 2022. godine u Beogradu je otkriven i spomenik Milunki Savić – sa puškom u ruci, pogledom koji gleda pravo u budućnost.

Pesma „Lady of the Dark“ švedskog benda Sabaton posvećena je upravo njoj – ženi koja je srušila granice između pola i borbe, između života i legende.

Milunka Savić nije bila samo vojnik. Bila je i majka, i sestra, i čitava vojska u jednoj duši.
Kada je Srbija bila na kolenima, ona je stajala uspravno.
I zato, dok god postoji neko ko veruje da je hrabrost više od reči, ime Milunke Savić neće umreti.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.