Tatjana je sa porodicom otišla na Island i kaže da je tamo kao na drugoj planeti: "Prizori su zapanjujući"

Sagovornica Ona.rs je sa porodicom nedavno posetila ovu zemlju i našim čitaocima daje vrlo korisne informacije o putovanju na Island i prenosi svoje utiske

Kažu da kada se nešto zaista želi, dođe trenutak da se to i ostvari. Dokaz za to je i naša sagovornica, Beograđanka, Tatjana Ječmenica, koja je sa porodicom uspela da ostvari dugo sanjani san.

U Rejkjaviku, glavnom gradu Islanda, žive prijatelji ove porodice. Tačnije, njihova prijateljica udata je za jednog sjajnog Islanđanina, pa se tako među prijateljima često razmatrala ideja o putovanju na Island.

Preporučujemo

Ali, kada se uzme u obzir činjenica da je u pitanju zemlja koja i nije baš tako atraktivna našim turistima i to ne samo zbog udaljenosti, nego i zbog finansija, onda je i sasvim jasno zbog čega se ova ideja toliko dugo “krčkala”.

- Naši prijatelji su jako želeli da ih posetimo, a i mi naravno. Ali se to nekako odlagalo najpre zbog finansija, pa zbog restrikcija izazvanih kovidom i ove godine smo najzad uspeli da ostvarimo tu davnašnju želju - rekla je za Ona.rs Tatjana Ječmenica.

Na predlog prijateljice, odlučili su da Island posete tokom jula meseca. Ne samo zato što su tada vremenske prilike najpovoljnije, već i zato što će moći da dožive i čuvene bele noći.

Da li ste znali šta vas očekuje na Islandu?

- Bili smo, zapravo, prilično dobro pripremljeni. Prijatelji su nam sve objasnili, kolike su prosečne temperature, da često pada kiša, da vetar stalno duva, ali da ima i sunčanih dana, naravno. Rekli su nam tačno šta da ponesemo od garderobe, kakve cipele da imamo, da su kišobrani gotovo neupotrebljivi zbog vetra i slično. Sve vreme našeg boravka temperatura je bila između 11 i 14 stepeni i bilo nam je prijatno, jer smo bili dobro obučeni. Ipak, meni lično je najviše smetao vetar, koji nekada, posebno blizu okeana, ume da bude izuzetno jak. Tada smo imali i vunene kape i kapuljače...

Putovanje na Island

S obzirom na to da beogradski aerodrom nije direktno povezan sa aerodromom u Rejkjaviku, to je i planiranje samog putovanja iziskivalo najpre razmatranje cena i traženje najpovoljnije ponude. Tim pre što je u pitanju četvoročlana porodica, a karte za takve destinacije baš i ne spadaju u red povoljnijih.

- Budući da smo putovali porodično, odnosno nas četvoro, ispalo je da nam se finansijski više isplati da autom odemo do nekog od evropskih gradova iz kojih ima letova za Rejkjavik, nego da letimo do tamo iz Beograda, pa da presedamo - objašnjava naša sagovornica i dodaje:

- Naš izbor je bio Milano, aerodrom “Malpensa”. Avionske karte do Islanda, čak i ako je u pitanju jedna od niskobudžetnih avio-kompanija, ne mogu se svrstati u naročito povoljne. Ipak, blagovremenim planiranjem i stalnim proveravanjem cena može se dosta uštedeti. Mi smo, konkretno, naše karte kupili u januaru, pošto su nas prijatelji upozorili da je juli vrhunac turističke sezone na Islandu i da može da se desi da ne nađemo kasnije karte. Međutim, nekoliko nedelja pred put, videli smo da je moguće naći karte i to po znatno povoljnijim cenama, nešto kao “last minute”. No, nikada se ne možete u to pouzdati.

Naša sagovornica je napomenula da let od Milana do Rejkjavika traje oko četiri i po sata.

Na nešto manje od 50 kilometara udaljenosti od Rejkjavika, u Keflaviku se nalazi aerodrom, pa je u tom smislu dobro na vreme se pobrinuti oko prevoza, ukoliko je vaša destinacija glavni grad Islanda.

- Ako vas niko ne čeka ili ne iznajmljujete automobil (što može da se uradi na samom aerodromu), moguće je koristiti i gradski autobus broj 55 (cena karte je malo više od 10 evra) ili autobuse privatnog prevoznika, gde je cena karte bila 27 evra.

Kakav ste osećaj imali kada ste stigli u jednu, posve drugačiju zemlju?

- Iako su nam prijatelji mnogo pričali o Rejkjaviku i o Islandu uopšte, prizori koje smo ugledali još iz aviona bili su zadivljujući i nesvakidašnji. Na putu od aerodroma do Rejkjavika prolazili smo kroz predeo gotovo bez ijednog drveta, sa neobičnim kamenim formacijama, nastalim od lave, koje su uglavnom bile prekrivene mahovinom. Ubrzo ćemo uvideti da mahovine ima svuda, a da drveća ima samo tamo gde su ga ljudi zasadili i negovali.

I mada je priroda Islanda sama po sebi fascinantna, našoj sagovornici je privukla pažnju i izuzetna čistoća.

- Nigde nema otpadaka, reke su čiste, ulice bez papirića. Islanđani vole da se šale, pa kažu da je to zbog vetra, jer oduva svo smeće, čak i kad ga neko baci gde ne treba.

I konačno Rejkjavik...

Iako je u pitanju površinski izuzetno prostran rgad, ne može se reći da broj stanovnika Rejkjavika može da parira njegovoj površini.

- Saobraćajne gužve nisu česte, uvek ima parking mesta, gradski prevoz je, za naše pojmove, dosta skup, ali stiže tačno u minut po redu vožnje.

Što se centralnog gradskog jezgra tiče, iako nije naročito prostrano, posetiocima je i te kako zanimljivo. Visokih građevina uglavnom tu nema, sem modernog zdanja Opere. I kao i u ostalim delovima grada, sve je čisto i uredno.

- U Rejkjaviku se nalazi mnoštvo muzeja, od kojih su neki i sa vrlo zanimljivom tematikom, kao recimo Muzej panka, koji se nalazi u nekadašnjem javnom toaletu ili jedinsveni u svetu, muzej koji je posvećen muškom polnom organu.

Još jedan deo Rejkjavika koji je impresivan je luka.

- U njoj se mogu videti brodovi svih veličina i namena, pa i oni koji vode zainteresovane da posmatraju kitove. U luci postoji i deo koji su zauzeli restorani u kojima se može probati sveža i ukusna riba, ali naravno, samo za one sa dubljim džepom - napominje Tatjana.

U nekoliko centralnih gradskih uica nalaze se kako ugostiteljski objekti, tako i prodavnice suvenira, tako da njih mahom najčešće i posećuju turisti.

Cene hrane i pića

Prilikom posete glavnom gradu Islanda i Islandu generalno, svakako treba uzeti u obzir i ekonomsku situaciju u zemlji, a primarno sa aspekta platežne moći Islanđana i prosečnih plata. Slobodno se može reći da je to za standarde naše zemlje ipak dosta više.

- Cene hrane i pića su, za naše pojmove, izuzetno visoke, tako da se najviše turista može videti ispred supermarketa “Bonus”, koji ima najpristojnije cene. Od ulične hrane, u Rejkjaviku treba probati hot dog, čija je cena bila pet evra i koji je iako mali, izuzetno ukusan i omiljena je brza hrana kako turista, tako i Islanđana.

Iako su ih domaćini “upozorili” da Rejkjavik ipak nema sjaj koji je uobičajen za mnoge druge, primarno evropske glavne gradove, našoj sagovornici i članovima njene porodice se glavni grad Islanda izuzetno dopao.

- Odiše nekim severnjačkim šarmom i zaista je drugačiji od svega što smo do sada videli. U Rejkjaviku, zanimljivo, možete da vidite i poseban mali kamion koji ide od ulaza do ulaza zgrada, trubi i prodaje sladoled - naglašava Tatjana.

Zanimalo nas je i kakve utiske nosi o Islanđanima?

- Islanđani su neverovatni. Naizgled su grubi i odbojni, ali zapravo izuzetno ljubazni i gostoljubivi. Naučeni su da poštuju svoju zemlju i ono što ona ima da ponudi i ponosni su na sve što imaju i na svoje nasleđe. Ako stojite pored pešačkog prelaza, auto će se zaustaviti, čak i kada je prilično udaljen. Niko ne trubi i nije nervozan, bar naizgled. Svi govore engleski, tako da nema nikakvih problema oko sporazumevanja. Islanđani poštuju pravila, veoma su liberalnih shvatanja i ne stide se svojih mana.

Koliko su Islanđani naviknuti na promenljive i, za mnoge Evropljane, prilično nepovoljne vremenske prilike, jasno pokazuje i to da ako ih upitate da li će sutra padati kiša, verovatno će vam odgovoriti: „Može da se desi.“

- Na isti način će vam odgovoriti i ako pitate hoće li biti sunčano. Takođe, vole da kažu: „Ako ti se vreme ne dopada, sačekaj pet minuta“ - ističe naša sagovornica.

Vilenjaci u Rejkjaviku

Posebno nam je privukla pažnju priča naše sagovornice o tome da stanovnici Islanda veruju u vilenjake. Prema tradiciji, vilenjaci žive u udubljenjima pod zemljom.

- U Rejkjaviku čak postoji i jedna ulica koja je malo skrenuta sa planirane trase, jer su tokom radova, uočena mesta u vidu brežuljaka, koja bi mogla biti kuće vilenjaka - pojasnila je.

Šta vam se najviše dopalo tokom putovanja?

- Priroda na Islandu je zaista nešto od čega zastaje dah. Veličanstveni vodopadi, male farme, posebna rasa islandskih konja, neobično rastinje, litice, obale, plaža od crnog vulkanskog peska... Tu su zatim gejziri, galebovi, glečeri i, nezaobilazni pafini, ptice koje žive samo na ovom ostrvu. Preslatke su i prava turistička atrakcija - istakla je sagovornica Ona.rs i dodala:

- Prijatelj nam je pokazao i dva nova ostrvca koja su nastala nakon vulkanskih erupcija, putovali smo do Nacionalnog parka, šetali između tektonskih ploča, posetili ribarsko selo Vik... Predeli kao iz snova... Ni na jednu od prirodnih lepota se ne naplaćuje ulaz, jedino je potrebno platiti parking.

A najmanje?

I kakva bi to destinacija bila, kad ne bi imala neku manu. Ipak, kada priroda umeša prste, onda to možda i nije mana.

- Ono što mi je, zapravo, jedino smetalo je što, zbog vremenskih uslova, ne možete duže da boravite na svim tim lepim mestima. Pored vodopada i okeana je vetar izuzetno jak, kiša često pada, tako da praktično odete negde, vidite tu atrakciju, eventualno se fotografišete i morate da bežite u auto. Na nekim mestima bih volela da provedem znatno više vremena, jer su zaista jedinstvena - rekla je naša sagovornica i dodala:

- Osim toga, gotovo je neizostavno spomenuti cene na Islandu koje su znatno više od onih na koje smo navikli, tako da neke stvari jednostavno ne možete da priuštite. Recimo, ulaznice u sve lagune, karte za posmatranje kitova i slično su oko 100 evra po osobi, dok su za muzeje uglavnom oko 50. To je zaista veliki izdatak ako ide cela porodica, tako da nekih stvari jednostavno morate da se odreknete, a sve je divno i zanimljivo.

Da li biste preporučili našim čitaocima da posete Island?

- Od srca bih svima koji žele i mogu preporučila ovo putovanje. Blizu Rejkavika postoji mesto odakle je, u romanu Žila Verna, započet put u središte zemlje. I zaista, ovde ćete se osetiti kao na nekoj drugoj planeti. Videćete koliko je priroda zapravo moćna, koliko je lepo kada se voli i poštuje ono što nam je dala - istakla je Tatjana i napomenula:

- Da bi se uživalo na Islandu, nije neophodan ogroman budžet. Sve se nekako može iskombinovati, uštedeti gde je moguće, ali ispuniti oči, srce i dušu lepotama koje se zaista samo ovde mogu videti. Ako imate priliku, posetite Island i iskusićete nešto što ćete pamtiti. Ja se svakako nadam da ovo nije naše poslednje putovanje tamo. Sa velikim zadovoljstvom i radošću bih se vratila, jer je ostalo još toliko toga da se vidi i doživi - zaključila je naša sagovornica.

(Ona.rs)