Zbog ovog uglednog generala srpska elita je došla u Vrnjačku Banju: Posetili smo njegov dom, Zamak kulture

General Jovan Belimarković dolazi 1888. godine u Vrnjačku Banju i otkupljuje plac na kome gradi svoj letnjikovac. Jovan je ovde dovodio i svoju porodicu, u braku sa svojom drugom suprugom Canom dobio je sedmoro dece

Duže od 130 godina, svojim izgledom i arhitekturom, Zamak kulture krasi Vrnjačku Banju. To je jedan od najreprezentativnijih i najstarijih objekata u Vrnjačkoj Banji, pored crkve posvećene rođenju Presvete Bogorodice.

Preporučujemo

Uz stručno vođenje upravnice i kustosa Marije Aćimović, imali smo priliku da saznamo sve o istorijatu ovog velelepnog zdanja, muzejskoj postavci, porodici Belimarković kojoj je pripadalo i ponešto o društvenom životu Vrnjačke Banje toga doba.

Ovaj objekat je izgrađen u periodu 1888. do 1894. godine. Po idejnom rešenju inženjera Pavla Denića i austrijskog inženjera Franca Vintera, na uzoru na severno-italijanske poljske dvorce toga vremena. Pripadao je generalu Jovanu Belimarkoviću, tada istaknutoj ličnosti druge polovine XIX veka.

Ovaj objekat je nekada bio letnjikovac generala Jovana Belimarkovića i njegove porodice, a 1968. godine biva otkupljen od opštine Vrnjačke Banje i pretvoren u objekat gde se prezentuju razne izložbe, muzički koncerti, prezentacije i promocije.

Zbog generala Jovana Belimarkovića sva srpska elita je došla u Banju

General Jovan Belimarković dolazi 1888. godine u Vrnjačku Banju i otkupljuje plac na kome gradi svoj letnjikovac. Jovan je ovde dovodio i svoju porodicu, u braku sa svojom drugom suprugom Canom dobio je sedmoro dece. Njegov naslednik imanja, Relja Belimarković, oženio je Fancuskinju Marselu i oni, nažalost, nisu imali potomstvo. Iz tog razloga su zapravo i ovaj objekat prodali opštini Vrnjačka Banja, ali pod uslovom da ona ima neku kulturnu namenu.

Što se i ostvarilo - danas je to mesto gde se održavaju mnoge manifestacije: izložbe, koncerti, prezentacije, promocije i druga kulturna dešavanja. U Zamku kulture se nalaze arheološka, etnološka, istorijska, umetnička i prirodnjačka zbirka. Stalnu postavku čini pet celina.

Jovan Belimarković je i preminuo u Vrnjačkoj banji 1906. godine i sahranjen je u svojoj porodičnoj grobnici na Vrnjačkom groblju.

- Upravo u ovom dvorcu je, da kažem, i otvoren prvi bal, što recimo nije tipično za ovaj deo Srbije. To je negde bilo krajem 19. veka. Takođe, ovde se okupljala i tadašnja elita naše prestonice, a možemo reći slobodno da je general Jovan Belimarković i glavni razlog zašto je ta elita došla u Vrnjačku Banju i sagradila mnoge veličanstvene vile koje danas krase našu Vrnjačku Banju - rekla nam je upravnica Marija, koja nas je ugostila u Zamku kulture.

General Jovan Belimarković je bio izuzetna ličnost. On je bio ministar vojni, zatim ministar građevine. Takođe, on se istakao u Drugom srpsko-turskom ratu, kada je dobio čin generala i takođe je dobio veliki broj počasti za oslobođenje Niša i Vranja.

- Takođe, možda jedna najznačajnija stvar u njegovoj karijeri jeste što je bio deo trojnog namesništva kralja Milana Obrenovića i to je bio četiri godine u tom namesništvu - kazala nam je Marija.

Opština je 1968. godine otkupila ovaj objekat. Onda je nešto više od deceniju, rađeno na njegovoj rekonstrukciji da bi 1983. godine ovaj objekat adaptiran. Pripao je kulturnom centru Vrnjačke Banje i od tada on predstavlja radnu jedinicu Kulturnog centra i ovde se odigravaju mnogi koncerti klasične muzike, prezentacije, promocije i razne izložbe.

- Ovo je pre svega centar kulture našeg grada, ovde se odigravaju mnoge značajne manifestacije. Ovde ću pomenuti jednu od njih, a to je Međunarodni festival klasične muzike Vrnjci koje ove godine po 19. put organizujemo u ovom prostoru.

Vek radiofonije obeležen u Zamku kulture

Prilikom obilaska zavirili smo i u prostor gde je postavljena izložba posvećena veku radiofonije u Srbiji.

- Mi smo ovu izložbu zapravo napravili kao deo nedelje nacionalnih dana muzeja, koja je bila u maju. Želeli smo, ne samo da proslavimo jednu bitnu godišnjicu, jednog bitnog događaja, već smo hteli i da prezentujemo predmete koje mi čuvamo u našoj tehničkoj zbirci, tako da smo izložili radio-aparat iz naše tehničke zbirke, ali smo i pozajmili nekoliko izvanrednih primeraka od naših lokalnih kolekcionara.

Kada je 1924. godine pušten radio-program u etar, tada se prvi put oglasio koncert klasične muzike.

- Nažalost, nije ostalo sačuvano ko su bili izvođači, ali možemo pretpostaviti da su to bili najugledniji umetnici tadašnje beogradske opere - rekla nam je Aćimović.

Više o ovom neverovatnom zamku pogledajte u videu na početku teksta. 

(Ona.rs)