Svaki ima priču, a tehnike izrade prenose se sa kolena na koleno: Po njemu ćete prepoznati dom Azerbejdžanca

Veoma poštovani u celoj zemlji, tepisi se u Azerbejdžanu mogu videti i na podovima, ali i na zidovima kako kuća i stanova, tako i restorana

Svaka zemlja na svetu ima ono nešto što je specifično i što se smatra delom nacionalnog identiteta.

U kojoj meri su tepisi u Azerbejdžani utkani u nacionalni identitet jasno pokazuje podatak da su deo UNESCO-ve Reprezentativne liste nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, na kojoj se nalaze od 2010. godine.

Preporučujemo

Veoma poštovani u celoj zemlji, tepisi se u Azerbejdžanu mogu videti i na podovima, ali i na zidovima kako kuća i stanova, tako i restorana. Izrađuju se za različite prilike, što lepe, poput venčanja, rođenja ili rođendana, što one tužne, poput sahrana.

No, za koju god priliku bili izrađivani, u njih se uvek utka mnogo ljubavi, umeća i nasleđa predaka. Svaki tepih ima svoju priču, a tehnike izrade prenose se sa kolena na koleno.

Nacionalni muzej posvećen tepisima

U Bakuu, glavnom gradu zemlje, među brojnim muzejima, jedan se izdvaja. Nacionalni muzej tepiha Azerbejdžana nije poseban samo po fascinantnim eksponatima, već i po izgledu.

Izrađen je u formi poluumotanog tepiha i upravo zbog toga i privlači pažnju što lokalnog stanovništva, što turista. Tim pre što se nalazi nadomak mora, na šetalištu. U njemu se može videti koliko su, zapravo tepisi značajni u ovoj zemlji, mada se u okviru muzejske postavke nalaze i narodne nošnje iz mnogih delova Azerbejdžana, ali i ostali tekstilni predmeti, te nakit i keramika.

U vreme kada je Latif Karimov otvorio muzej 1967. godine, bio je to prvi takav muzej. Ovaj poznati umetnik je čitavog života proučavao umetnost izrade tepiha u Azerbejdžanu i trudio se da je očuva. Počev od 2014. godine se Nacionalni muzej Azrebejdžana nalazi na toj lokaciji.

- Tkanje ćilima nije samo umetnost, to je duboka strast, izvor ljubavi i doživotni spautnik - rekla je za CNN Sevinj Hadžijeva iz „Azerkhalče“, lokalne organizacije koja je posvećena očuvanju tradicije tkanja tepiha i dodala:

- Moja najveća težnja je da ovu umetnost prenesem na mlađe generacije.

Specifično tkanje

U mnogim drevnim spisima se mogu pronaći podaci o azrebejdžanskim tepisima. Osim Herodota, o njima su pisali i Ksenofont i Marko Polo.

Generalno, postoje dve osnovne tehnike tkanja, a u okviru njih još četiri kategorije, u odnosu na region u kome se tepisi izrađuju.

Pored toga što nastoje da očuvaju tradicionalan način tkanja, oni koji se bave izradom tepiha u Azerbejdžanu takođe se trude i da koriste prirodne boje, koje dobijaju najčešće od šafrana, nara, crvenog luka i ljuske oraha.

Nova dimenzija tkanja

Umetnik iz Azerbejdžana po imenu Faig Ahmed danas je poznat po tome što je „prekršio“ tradiciju tkanja tepiha u zemlji, te kreirao apstraktna dela sa trodimenzionalnim šarama.

- Za mene, kao azerbejdžanskog umetnika, tepih predstavlja lokalizovani umetnički jezik, kroz koji se mogu izraziti globalne teme - objasnio je Ahmed i dodao:

- U azerbejdžanskoj kulturi tepih predstavlja višeslojnu vezu istorije, tradicije, društvenih normi, religije, politike i geografije. Sve to označava duboko ukorenjenu vezu između geografije i kulture Azerbejdžana.

(Ona.rs)