Umrla je na 3 minuta - i kaže da joj se identitet potpuno rastočio: "Sada znam zašto sam ga izgubila"

Kada čujete da je neko nakratko "umro", gotovo uvek pomislite na film - na bele svetlosti, tunel, glasove koji zovu. Ali priča žene iz Kanade, koja je tri minuta bila bez otkucaja srca, ide mnogo dublje. Ovo nije samo još jedno iskustvo bliske smrti. Ovo je priča o gubitku identiteta, o otpuštanju bola i o povratku u život uz osećaj celovitosti koji nikada ranije nije osetila.

Ona se zove Keli Elvejns - i kada se njeno telo ugasilo, kaže da je ostala bez jedne ogromne stvari. Ali da je zauzvrat dobila nešto mnogo veće.

"Znala sam da mi se pluća urušavaju" - trenutak kada je sve stalo

Keli, koja živi u Alberti u Kanadi, pre nekoliko godina je doživela tenzioni pneumotoraks, opasno stanje u kojem se vazduh zarobi između pluća i grudnog koša, pa pritisne srce i velike krvne sudove.

Bol je bio toliko jak da je u trenutku prepoznala šta se dešava:
"Znala sam da mi se pluća urušavaju zbog bola i nemogućnosti da udahnem", ispričala je.

Pozvala je hitnu pomoć, ali sekunde kasnije se srušila - i njeno srce je prestalo da kuca na tri minuta.

Dok su bolničari pokušavali da je vrate u život, Keli kaže da se njena svest odvojila od tela. Telo je ostalo na nosilima, ali ona - kako opisuje - više nije bila "Keli".

"Postala sam deo svega" - trenutak kada je nestalo sve fizičko

Dok su se lekari borili za njen život, Keli je ušla u stanje koje opisuje kao ogromnu, tihu svest.

"Prvo sam osetila kako se sve fizičko rastvara - ali ne samo telo", rekla je. "Nestao je i moj identitet. Nisam više bila Keli. Osećala sam se kao deo nečega beskrajno većeg."

Govori da je ušla u prostor bez vremena, bez granica, pun sitnih svetlosti. Ono što je najviše iznenadilo nije pejzaž smrti, već emocija:
"Videla sam nešto što mogu da opišem samo kao ljubav. To je bila svest koja zna sama sebe."

Za ta tri minuta, izgubila je osećaj sebe. I veruje da se to dogodilo iz vrlo jasnog razloga.

Dete koje nije bilo bezbedno - i telo koje je godinama pamtilo strah

Keli ne krije da je imala teško detinjstvo. Njena majka je, kako kaže, imala "epizodna stanja" i bila je nepredvidiva. Već sa 13 godina, Keli se nije osećala bezbedno ni u sopstvenoj kući i počela je da spava napolju, gde god bi našla sklonište.

Sa 16 godina doživela je prvi kolaps pluća. U godinama koje su usledile, to se ponavljalo više puta.
Veruje da je svaki od tih kolapsa bio način na koji je telo reagovalo na godine straha i stida.

"Moje telo je na neki način nosilo sve ono što nisam mogla da izgovorim."

Povratak u telo koje je godinama bilo u bolu - i prvi put osećaj celovitosti

Kada su lekari uspeli da je ožive u kolima hitne pomoći, Keli kaže da nije prvo osetila strah.

Osetila je - celovitost.

"Vratila sam se u telo koje je bilo iscrpljeno, lomljivo, koje je godinama imalo kolapse i koje je nosilo strah i sram. Ali sada sam shvatila da je ona ljubav koju sam videla - bila u meni sve vreme."

Nakon iskustva bliske smrti, njeno zdravlje se postepeno stabilizovalo. Danas vodi normalan život i majka je dvoje dece.

Ali najviše se promenio njen identitet:
"Izlazak iz tela me je naučio da ja nisam trauma koja mi se desila. Nisam strah. Nisam rana. Ja sam nešto mnogo veće od toga."

(Ona.rs / Mirror)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.