Prelepa Katarina iz Bora se zbog ljubavi preselila u Grčku i živi bajku na plaži: "Detetu sam dala srpsko ime"

Neretko zapostavljen od srpskih turista i to mahom zbog udaljenosti, Peloponez je pravi pravcati dragulj Grčke.

U opštini Mesinija nalazi se i gradić Filijatra, koji prati krilatica „Mali Pariz“. Razlog je očigledan - replika Ajfelovog tornja u glavnom gradu Francuske nalazi se upravo u Filijatri i postala je njen simbol i zaštitni znak.

Preporučujemo

Budući da je tokom studija u Parizu bio oduševljen ovim arhitektonskim čudom, doktor Haralambos Furnarakis odlučuje da gradu pokloni znatno manju repliku Ajfelovog tornja.

Sa porodicom u Filijatri živi i Katarina Mihalakopulos, koja za Ona.rs priča o tome kako izgleda život jedne Srpkinje u tom delu Grčke.

Da li ima razlike između života u Grčkoj i u Srbiji, odakle ste poreklom?

- Priznajem da me mnogi pitaju kako izgleda živeti u Grčkoj i da li se razlikuje od života u Srbiji? Ipak, izuzev mora, koje Srbija nema, iz mog iskustva baš i nema neke naročite razlike.

Kako objašnjava dalje nađa sagovornica, kada neko dođe u Grčku turistički, za to kratko vreme koje u zemlji provede, verovatno mu sve izgleda drugačije i lepo, jer uglavnom ne primećuje one stvari koje se svrstavaju u svakodnevicu.

- Kao neko ko živi u drugoj zemlji, mogu slobodno da kažem da je svakodnevica koliko-toliko ista. Idemo na posao, bavimo se kućom i porodicom, mislimo o tome kada treba da platimo račune...

Kakva je razlika u grčkoj i srpskoj kuhinji?

- Grci imaju giros i suvlaki, a Srbi imaju burek, recimo. Ali kao neko ko nije probirljiv, uz izuzetak jagnjetine i izvinjenje čitaocima koji su ljubitelji iste, ne mogu da kažem da čak i tu ima neke razlike. Jednostavno, i u Grčkoj se pripremaju domaća jela, koja su specifična za to područje, isto kao i u Srbiji. Istina, treba se navići na nešto drugačije ukuse u odnosu na one na koje smo navikli, ali to vremenom ne predstavlja nikakav problem.

Da li ste se pokajali što ste promenili mesto stanovanja zbog ljubavi?

- Nijednog trenutka se nisam pokajala zbog toga - iskrena je Katarina, koja napominje da se za supruga udala ne zato što je Grk i što će živeti u Grčkoj, već zbog njega samog.

Na kom jeziku najčešće govorite u kući?

- Moj suprug je počeo da uči srpski pre nego što je mene upoznao. Da li zna jezik dobro? Ne, još uvek, ali kada smo u Srbiji sam ide u nabavku bez problema. I naravno, zna da psuje na srpskom - objašnjava naša sagovornica i dodaje:

- Ja sam grčki naučila, jer smatram da kada živiš u drugoj zemlji jednostavno je potrebno da znate jezik koji se u toj zemlji govori. Samim tim što nam deca idu u školu u Filijatri, neophodno je da znam jezik, kako bih mogla da im pomognem i oko domaćih zadataka.

U kući porodice Mihalakopulos mogu se čuti i grčki i srpski, ali i engleski jezik, a njihova deca počela su da uče i nemački i španski, pa je sve dodatno zanimljivije.

Budući da je ona ipak strankinja, zanimalo nas je i kako su je prihvatili članovi suprugove porodice i da li je uspela da se uklopi u novu sredinu?

- Nikada se nisam osećala kao strankinja ovde, niti mi je iko ikada pokazao nečim da me ne gledaju kao svoju, što bi se reklo - izričita je naša sagovornica, koja dodaje da je mišljenja da je najpre potrebno poštovati nečiju kulturu i tradiciju, da bismo to isto poštovanje mogli i mi da osetimo.

- Time se vodim i u odnosu sa familijom mog supruga, koja mi nije do sada pokazala ništa sem ljubavi i poštovanja - napominje Katarina.

Da bi nam pojasnila odnos koji ima sa suprugovom familijom, naša sagovornica ističe da je u Grčkoj običaj da se prvo dete nazove imenom deke ili bake sa očeve strane. U grčkoj tradiciji to se smatra sasvim normalnim, ali Katarinin stariji sin ne nosi ime po deki, več pravo pravcato srpsko ime. Kako ističe, niko od suprugove familije nije imao ništa protiv toga, što sasvim jasno ukazuje na to da poštuju i tu “srpsku stranu”.

Mnogi koji žive pored mora ne gledaju na more kao turisti koji imaju prilike jednom ili dva puta u toku godine da uživaju u kupanju i sunčanju. Ne može se reći ni da je naša sagovornica izuzetak, pa smo je pitali da li u toku leta često ide sa porodicom na plažu?

- Svi moji iz Srbije me to pitaju i odgovor im se baš ne svidi. Kada živiš ovde, a nisi došao kao turista na 10 dana, imaš i kuću i dvorište i decu i posao i ostale obaveze. Koliko god to čudno zvučalo, iako praktično živimo nadomak plaže, mi leti baš i ne idemo često - kaže Katarina i pojašnjava da to ni u kom slučaju ne znači da su tokom leta sve vreme kod kuće.

- Živeti tik uz more, zna i da dosadi. Pre nekoliko godina smo kupili bazen i to je bila novina za našu decu. I znam da su mnogi iz Srbije u čudu, pa i da se tome čak smeju, ali čini mi se da je našoj deci dosadilo da idu svaki dan na plažu, dok je bazen nešto novo za njih i još uvek im je zanimljv. Mi zapravo na plaži više vremena provedemo zimi nego leti, koliko god to možda paradokasalno zvučalo nekome.

Da li nailazite i na turiste iz Srbije u Filijatri?

- Znam da je Peloponez dosta daleko od destinacija na kojima letuju turisti iz naše zemlje, pa je i potpuno logično što ih baš nema mnogo u ovom delu Grčke - kaže Katarina i ističe da se najčešće mogu sresti nemački i italijanski, ali i japanski i kineski turisti.

Peloponez je samo letnja destinacija ili ipak ne?

- S obzirom na to da je u pitanju značajna površina koju Peloponez zauzima, može se reći da je to destinacija koja može biti interesantna tokom cele godine. Postoje recimo delovi Peloponeza na kojima preko zime pada sneg, tako da je odlična i zimska destinacija.

U drugoj polovini 19. veka Filijatru je pogodio zemljotres, koji je u velikoj meri uništio grad, budući da je upravo tu bio epicentar izuzetno razornog zemljotresa.

Samim tim što se grad nalazi na trusnom području, to je i naša sagovornica morala da “prođe obuku” starijih o tome šta je potrebno da uradi ako do nekog jačeg zemljotresa ipak dođe.

- Što se tiče zemljotresa, hvala Bogu od kada živim ovde, nije bilo nekih jačih potresa, iako je čitavo područje trusno. Ipak, svekar mi je na početku mog boravka objasnio da uvek treba da imam spakovanu torbu u slučaju da do nekog jačeg zemljotresa dođe. Priznajem da se moj suprug, koji je ovde rođen i odrastao tome smejao, ali meni je torba i dalje spakovana. Doduše, još uvek je nisam koristila i iskreno se nadam da za time neće ni biti potrebe - zaključuje naša sagovornica.

(Ona.rs)