Razdvaja ih jedna prevlaka, a ona ulepšavaju teritoriju čak tri zemlje: Upoznajte Prespanska jezera

Bez obzira da li ih posetite sa grčke, albanske ili teritorije Republike Severne Makedonije, Prespanska jezera će vas opčiniti. Samo jedna prevlaka predstavlja prirodnu granicu između Malog i Velikog Prespanskog jezera.

I u svakoj od tih zemalja, područje jezera deo je istoimenih nacionalnih parkova, što jasno govori o njihovom značaju.

Sem toga, deo je UNESCO-ve svetske mreže rezervata biosfere i to kao Ohridsko-Prespanski prekogranični rezervat biosfere.

Grčki deo ovog nacionalnog parka takođe je deo UNESCO-ve liste i to najpre zbog bogatog kulturno-istorijskog nasleđa, oličenog u brojni svetinjama i spomenicima, koji na tom području postoje.

Veliko i Malo Prespansko jezero

I dok se Veliko Prespansko jezero prostire na teritoriji sve tri države, najveći deo Malog Prespanskog jezera nalazi se na teritoriji Grčke.

Tektonskog porekla, oba jezera se nalaze na 853 metara nadmorske visine. I po tome su posebna, jer se smatraju najvišim jezerima nastalim na taj način na području čitavog Balkana.

Prevlaka koja ih razdvaja prostire se u dužinu od oko četiri kilometra, dok je njena širina oko pola kilometra i nalazi se na grčkoj teritoriji. Nedaleko odatle nalazi se i omanje selo Psarades, odakle i polaze brodići, koji voze turiste u obilazak jezera, kada su povoljni vremenski uslovi za to.

Iako ima tek nekoliko kuća, baš na obali se nalazi i odlična taverna, u kojoj se može uživati u domaćim specijalitetima i ribi upecanoj u jezeru. Ipak, ono što nikako ne bi trebalo propustiti ako posećujete taj grčki restoran, jeste čuveni gigantes, krupan pasulj koji se u tom delu zemlje uzgaja. Njegov ukus dugo nećete moći da zaboravite, možemo da garantujemo.

Podsećanja radi, na obalama Prespanskog jezera u Grčkoj nalazi se i lokacija na kojoj je potpisan Prespanski sporazum 2018. godine, kojim je rešeno pitanje naziva Republike Severne Makedonije, a koje je bilo predmet sporenja između te zemlje i Grčke.

Bazilika Svetog Ahilija

Ako vas put navede do ostrvceta Sveti Ahil, koje je lepo uređenim pešakim mostm povezano sa kopnom, nemojte propustiti da posetite i mesto na kome se nalaze ostaci bazilike posvećene ovom Svecu.

Smatra se da je ova, bez sumnje nekada velelepna bazilika izgrađena u periodu zimeđu 983. i 986. godine. U njoj su se nekada nalazile i mošti ovog Sveca. Pojedini istrživači smatraju da su one i danas tu, a masivni kameni sarkofag koji se tu može videti, pominje se kao potencijalno mesto na kome one mogu biti pohranjene. Ipak, dokaza o tome još uvek nema.

Iako je u jednom istorijskom periodu bila opustošena, o njenoj velelepnosti i danas svedoče masivni ostaci.

Ono što posebno privlači pažnju posetilaca ovog omanjeg ostrva u Malom Prespanskom jezeru nije samo pozitivna energija koja se u unutrašnjosti nekadašnje bazilike, bez sumnje oseća, nego i posmatranje zalaska sunca kroz obrise njenih ostataka.

(Ona.rs / “Vikipedija” )

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.