Jug Srbije krije "čudo prirode", a evo šta sve tamo treba da posetite: Manastiri, reke, topli izvori

Kada se upoznaje jedna zemlja, upoznaju se i njene prirodne lepote i njena kultura i lokaliteti, koji su značajni u istorijskom smislu. A svega toga ima u južnom delu Srbije.

Prirodna bogatstva ovog dela zemlje oličena su ne samo u lekovitim termimineralnim vodama Prolom i Lukovske banje, već i u Jelašničkoj klisuri i u Vlasinskom jezeru.

Preporučujemo

Kada se doda tome i jedno, pravo pravcato “čudo prirode”, u vidu nadaleko čuvene Đavolje Varoši, jasno je da južni deo Srbije i te kako ima šta da ponudi turistima.

Ne treba zaboraviti ni značajne arheološke lokalitete, gradove Niš i Leskovac, te manastir posvećen Prohoru Pčinjskom. Planina sa gravitacionom anomalijom, koja je deo Parka prirode Radan posebna je poslastica za ljubitelje prirode.

Priroda južnog dela Srbije

Tokovi reka Južne Morave i Nišave u velikoj meri su načinili reljef juga Srbije takvim kakav jeste. Ništa manje na to područje nisu uticale ni lekovite vode Prolom banje i Lukovske.

Iako je Prolom banja poznatija i posećenija, Lukovska banja je poznata po izuzetno toplom izvoru vode. Što se Prolom banje tiče, u njoj postoje zatvoreni i bazeni na otvorenom, kao i sadržaji namenjeni najmlađim posetiocima.

Između tokova reka Toplice i Jablanice nalazi se Park prirode Radan. Šopot je najviši vrh Radana i dostiže visinu od 1.409 metara iznad nivoa mora. Ono po čemu je ta planina u južnom delu Srbije poznata jeste svojevrsna gravitaciona anomalija, koja se sreće i na planini Olimp u Grčkoj. Smatra se da je “uzbrdica nizbrdica” fenomen koji je u celoj Srbiji jedinstven.

Jelašnička klisura je još jedna od prirodnih atrakcija u tom delu Srbije. Ništa manje zanimljiva od Vlasinskog jezera i čuvenih plutajućih ostrva, po kojima je to jezero poznato.

Još jedan fenomen

Vrlo često se Đavolja varoš, koja je udaljena oko 30 kilometara od Kuršumlije, svrstava u prava pravcata “čuda prirode”. Zapravo je reč o prirodnom fenomenu, koji prate mnoge legende i predanja.

Zemljane figure koje čine Đavolju Varoš razdeljene su uskom vododelnicom. Raspoređene su u dve jaruge i to na 660 do 700 metara nadmorske visine.

Osim zemljanih figura, koje svakako privlače pažnju, na prostoru Đavolje Varoši postoje i dva izvora. Razlog zbog koga jedan od njih nosi naziv Crveno vrelo vezan je za boju vode, koja je crvenkasta zbog oksidacije gvožđa. Drugi izvor vode poznat je pod nazivom Đavolji izvor. U vodi na tom izvoru je, osim sumpora, prisutan i aluminjum, ali i nikl i gvožđe.

Arheološki lokaliteti juga Srbije

Nedaleko od Prokuplja napazi se Pločnik, arheološki lokalitet iz perioda mlađeg kamenog doba. Na njemu se mogu videti različite zanastke radionice, koje su rekonstrisane tako da predstavljaju svojevrsno svedočanstvo života ljudi tog doba.

Dva nalazišta iz antičkog perioda, Medijana u Nišu i Caričin grad, u blizini Lebana, svedoče o periodu rimske vladavine tim područjem.

(Ona.rs / “Serbia.travel” )