Drina nas zove sebi: Letnja bajka Tare, Bajine Bašte i Ljubovije uz 25 godina regate

Zamislite leto koje ne merite brojem dana provedenih na pretrpanim plažama, već brojem iskrenih osmeha koje vam podari reka dok se lagano talasa pod suncem. Zamislite da vas, umesto uzavrelog gradskog betona i buke, svakog jutra budi svež miris borove šume, čista vazdušna struja i cvrkut ptica koje poznaju samo tišinu. Da se danju sunčate na pontonu usred bistrih jezera, dok voda umiruje misli i vraća vas sebi, a noću vas zagrli hladovina tajanstvene Tare, donoseći spokoj koji ne može da se kupi ni na jednoj svetskoj destinaciji. Letovanje u Srbiji dobija novo, dublje značenje, ono koje se ne zaboravlja, ono koje ispisuje uspomene urezane u dušu.

Mesta gde voda miriše na kamen i borovu smolu, gde se ćuti više nego što se govori, gde se ljudi pozdravljaju kao da se znaju godinama, iako su se upravo upoznali. To je zapadna Srbija - Tara, Bajina Bašta, Ljubovija.

Preporučujemo

Na svakom koraku, od planinskih vidikovaca Tare do obala Drine, nalaze se oznake i vodiči koje redovno ažurira Turistička organizacija Srbije.

Ljubovija je mesto gde se reka i ljudi najviše vole

U Ljuboviji, sve počinje i završava Drinom. Ovaj gradić, okupan zelenilom i rečnim mirom, svakog jula postaje centar sveta za hiljade ljudi koji dolaze da zajedno veslaju, pevaju, ali pre svega da žive u skladu sa prirodom. "Dani Drinske regate" u 2025. obeležavaju četvrt veka postojanja. Od 8. do 12. jula, biće to dani u kojima se reka ne prelazi, nego se na njoj ostaje, do mraka, do zvezda, do zaborava.

Spust od Rogačice do Ljubovije je srce manifestacije: kilometrima dugačka povorka splavova, čamaca, improvizovanih plutajućih svetova, na kojima se pije domaća rakija, peče pastrmka i peva pesma za koju jedva čekate da počne jer se čuju zvuci trube i da atmosfera tada postaje dinamičnija. Ljubovija tih dana ne broji posetioce, već broji osmehe. I ono što se s nje ponese ostaje za ceo život.

Centralni događaj manifestacije je veliki spust dug 40 kilometara, od Rogačice do Ljubovije. Ove godine očekuje se više od 20.000 učesnika, na čamcima, splavovima, dušecima i svim mogućim plutajućim improvizacijama koje krase reku kao pokretna karnevalska povorka. Sve je tu: pesma, truba, pastrmka na žaru, domaća rakija, i ona vrsta smeha koji se ne zaboravlja.

Program je sadržajan i traje pet dana. Prvi dani donose tradicionalne "Igre na vodi", zatim večernje sadržaje poput predstave "Kriza", kao i raznovrsne sportske turnire u fudbalu, šahu, odbojci. Večernji koncerti na gradskom bazenu okupljaju hiljade ljudi, ove godine nastupaju Željko Samardžić (11. jul) i Ana Bekuta (12. jul).

Za one koji žele više od zabave, Ljubovija nudi mirnije, jednako vredne sadržaje: vidikovac Toranj, manastir Soko Grad, planinarenje po Azbukovici, kupanje u rečnim virovima, obilazak crkve brvnare u Donjoj Orovici iz 1839. godine, i autentične ukuse Zapadne Srbije na svakom koraku.

A kad sve prođe, ostaje ono što ne može da se spakuje u kofer, osećaj da ste na Drini ostavili deo sebe, i poneli nešto što će trajati mnogo duže od jednog leta.

Bajina Bašta i Kućica na Drini - priča o opstanku

Nedaleko odatle, gde se put provuče uz reku, nalazi se Bajina Bašta, varoš koja diše u ritmu prirode. I baš tu, u najneobičnijem zagrljaju vode i kamena, stoji ono što je godinama bilo metafora ovog kraja: Kućica na Drini. Na sredini reke, na steni iz koje je nikla, ta mala drvena građevina, gotovo nestvarna, prkosi vremenu, vodi, vetru. Bez struje, bez temelja, a tako stabilna, baš kao temperament ljudi ovde.

Ova mala drvena građevina nije nastala kao umetnički eksponat ili turistička atrakcija. Prvu je verziju, 1968. godine, podigla grupa mladih entuzijasta iz Bajine Bašte, među kojima je bio i Milija Mandić, poznat kao Gljiva. Kućica je prvobitno služila kao skrovište za plivače i kajakaše, mesto za odmor i zaštitu od sunca, daleko od gradske vreve.

Voda Drine je kroz decenije rušila i nosila ovu kućicu, sedam puta je nestajala pod njenim talasima. Ipak, svaki put bi se vraćala, još snažnija i čvršća. Poslednju, sedmu verziju, koja i danas stoji, postavili su 2011. godine, i to na betonski stub sa specijalnim otvorima za lakši protok vode, što joj omogućava da prkosi i najjačim vodama.

Kućica na Drini nije samo građevina - ona je za lokalce simbol opstanka, odanosti prirodi i istrajnosti ljudi koji žive uz reku. Upravo ovde je nastao Kajakaški klub "Drina", koji je decenijama okupljao generacije sportista i ljubitelja reke. Vremenom, kućica je postala prepoznatljiva i izvan granica Srbije, našla se u brojnim međunarodnim magazinima i putopisima, kao jedno od najneobičnijih i najautentičnijih mesta na Balkanu.

Danas je lako dostupna, svega dva kilometra od centra Bajine Bašte, a posetioci joj prilaze čamcima ili tokom spusta Drinskom regatom. Turisti, zaljubljeni, fotografi, deca i stariji koji je posmatraju, svi pronalaze u njoj nešto posebno, nešto što se ne može objasniti rečima. To je osećaj da ljubav i posvećenost mogu izgraditi trajnost čak i tamo gde deluje da je sve nemoguće.

Kućica na Drini stoji kao tihi svedok i metafora ovog kraja, dokaz da opstaju oni koji grade srcem, uz poštovanje prema prirodi i vremenu.

Perućac je poseban doživljaj za one koji vole leškarenje na plaži i osećaj prirode u duši

Na jugozapadu Srbije, na obroncima planine Tara, nalazi se Perućac, mesto gde se planina i voda zaista "vode istu pesmu". Njegovo jezero, nastalo predratnom gradnjom hidroelektrane i brane na reci Drini, oblikovalo je prirodu i način života u ovom kraju, postavši omiljena oaza za one koji traže osveženje, mir i prirodnu lepotu.

Perućac jezero prostire se na oko 12 kilometara dužine, sa površinom od približno 12 kvadratnih kilometara, a dubine dostižu i do 50 metara. Zahvaljujući planinskom vazduhu i čistoj vodi, ovo jezero je poznato kao jedno od najčistijih u Srbiji. Temperature vode tokom leta prijatne su za kupanje i rekreaciju, pa je Perućac često prvi izbor mnogih za odmor uz reku.

Na njegovim obalama prostiru se uređene pontonske plaže sa peščanim i šljunkovitim delovima, koje su idealne za sunčanje, plivanje i porodični odmor. Tu su i brojne manje uvale i prirodna kupališta, kojima dominira netaknuta priroda okružena gustom šumom i planinskim masivima.

Pored odmora na vodi, posetioci mogu uživati u restoranskoj ponudi koja se oslanja na bogatstvo Drine i njenih pritoka. Restorani pored jezera služe svežu pastrmku i druge vrste ribe uhvaćene neposredno pre pripreme, što doprinosi autentičnom ukusu i doživljaju.

U neposrednoj blizini nalazi se i Vrelo, reka poznata po svojoj izuzetnoj kratkoći, dugačka je svega 365 metara, koliko je i dana u jednoj godini, a uliva se u Drinu moćnim slapom. Ovo mesto često simbolizuje snagu i veličinu u malom, podsećajući da veličina nije u dužini, već u suštini.

Pejzaž oko Perućca oduzima dah, tu su visoke planine, guste šume, kristalno čista voda i mir koji pruža osećaj potpunog isključenja iz gradske vreve. Perućac je zato i mesto gde ne samo da se telo osvežava, već se i duh odmara, jer priroda ovde priča svojim jezikom.

Tara i njena tišina koja leči

Iznad svega, kao nemi čuvar prirode i tišine, nad celom dolinom bdije Nacionalni park Tara. Ova planina nije za one koji jure za atrakcijama, već za one koji traže povratak sebi, za one kojima je potrebna tišina da bi čuli sopstvene misli.

Mitrovac, jedan od najpoznatijih delova Tare, idealno je mesto za porodice, avanturiste i sve one koji vole aktivan odmor u netaknutoj prirodi. Tu su uređeni bungalovi i planinarski domovi, šumske staze za lagane i zahtevnije pešačke ture, kao i biciklističke staze koje vode kroz guste šume i kraj čijih sezera vreme kao da stane.

Samo nekoliko kilometara od Mitrovca, u srcu parka, leže Kaluđerske Bare, naselje okruženo gustim bukovim šumama i čuvenim izvorima. Ovaj kraj je sinonim za mir i oporavak. U Kaluđerskim Barama nalazi se i poznata česma sa lekovitom vodom, koju meštani i posetioci dolaze da piju, verujući u njena blagotvorna svojstva.

Za one sa decom, ovde postoje dečiji kampovi i edukativne radionice koje uče najmlađe da poštuju prirodu i uživaju u igri bez tehnologije. Oni koji vole biciklizam mogu birati između staza različitih težina, dok ljubitelji planinarenja mogu da se upuste u zahtevnije ture, uključujući i uspon ka vidikovcu Banjska stena. Sa tog mesta pruža se spektakularan pogled na kanjon Drine, prizor koji ućutkuje i najglasnijeg i podseća koliko je svet veliki, a mi u njemu mali, ali i važni.

Tara je mesto gde tišina ne znači odsustvo života, već njegovu najdublju dimenziju - lekovitu, neprolaznu i iskrenu.

Predov krst – duša planine Tara, mesto gde priroda i duh razgovaraju

Duboko u srcu Nacionalnog parka Tara, na oko 1.200 metara nadmorske visine, prostire se proplanak koji je više od prostora, to je simbol povezanosti prirode, vere i tradicije. Predov krst nosi ime po drvenom krstu koji ponosno stoji usred čistine, kao znak trajnosti, vere i neprekidnog života.

Ovaj proplanak vekovima okuplja one koji traže nešto više od planinarenja, one koji žele da osete tišinu i snagu šume, da pronađu mir u šumu šapata i vetra, da se povežu sa nečim što nadilazi svakodnevicu. Predov krst je polazna tačka za mnoge staze koje vode ka skrivenim lepotama Tare, među kojima se posebno izdvaja vidikovac Banjska stena, mesto sa kojeg se pruža pogled koji oduzima dah i koji ućutkuje čak i najglasnije misli.

Tu, na Predovom krstu, priroda i duh razgovaraju kroz vetar i šuštanje listova, a posetioci često ostaju zadivljeni ne samo lepotom, već i osećajem pripadnosti nečemu većem. Verski obredi i okupljanja dodatno osnažuju ovaj kutak Tare, pretvarajući ga u utočište i duhovni zaklon za mnoge.

Za one koji žele da zavire u srce planine, da osluše tišinu koja leči i da osete snagu vekova - Predov krst je nezaobilazna destinacija.

Rača i svetlost pod svodom borova

Na samom obodu planine, uz obalu reke Drine, skriva se manastir Rača, svetionik duhovnosti i istorije koji vekovima osvetljava ovaj kraj. Podignut u 13. veku, Rača nije samo mesto molitve, već i kolijevka srpske srednjovekovne pismenosti i kulture.

U njegovim skromnim, ali čvrstim kelijama, srednjovekovni monasi sačuvali su ne samo duhovnu već i pisanu tradiciju. Tu su nastajali i prepisivani brojni rukopisi, važni za očuvanje srpskog jezika, kulture i identiteta, dok se svet oko njih menjao i često besneo.

Danas, manastir Rača nudi utočište od buke i brzine sveta, mir koji prevazilazi granice religije, koji je namenjen svima koji žele da zastanu, udahnu punim plućima i dozvole sebi trenutak tišine i razmišljanja. Okružen gustim borovim šumama i umiven blagošću reke, ovaj istorijski kompleks nije samo versko mesto, već i duhovna oaza za sve one koji traže svoju unutrašnju svetlost.

Splavarenje i rafting - ritam Drine koji se oseti celim telom

Za one kojima tišina brzo postane teskobna, Drina ima i drugo lice. Lice divlje vode, brzaka, pene. Splavarenje je ovde i tradicija i turizam: na drvenim splavovima, kao što su to nekada radili naši preci, ljudi plutaju niz reku, sa sve muzikom, roštiljem i pesmom. A rafting? On je za one koji vole da ih priroda malo zaljulja, da ih podseti da su živi.

Rafting na Drini je za one koji žele da se suoče s njenom snagom i nepredvidivošću. Ova reka nije za početnike, ali je zato raj za avanturiste koji traže uzbuđenje, adrenalinski nalet i osećaj potpunog života. Brzaci Drine, sa svojim talasima i uskim kanjonima, pretvaraju svaku vožnju u nezaboravnu avanturu. Prati ih zvuk vesala, povici i smeh, ali i duboki uzdasi divljenja prema prirodnoj sili koja okružuje.

Celokupno iskustvo splavarenja i raftinga na Drini nije samo sport ili razonoda, to je vraćanje korenima. To je podsećanje da je čovek nekada morao da poštuje reku, da joj se prilagođava, i da zajedno s njom živi u harmoniji. Zato se, čak i danas, u leto, hiljade ljudi okupljaju na Drinskoj regati, proslavi tradicije, prijateljstva i životne radosti koja se ispisuje na talasima.

Bilo da birate laganu vožnju splavom kroz kanjone, uživajući u pogledu na zelene obale i tišinu šume, ili adrenalinski rafting niz divlje brzake, Drina vas poziva da joj se prepustite - da osetite njen ritam, njenu moć i nežnost, i da otkrijete zašto je vekovima ostala kraljica reka Balkana.

Ukusi koji se ne zaboravljaju

Kada se sve prirodne lepote i avanture prožive, ostaje jedna od najvažnijih stvari - glad. Ali ne bilo kakva glad, ovde, u srcu Srbije, glad za domaćim, iskrenim i tradicionalnim ukusima.

Pasrtrmka sa Drine ovde se peče na otvorenoj vatri ili žaru, ne zbog estetike, već zato što tako mora, jer vatra daje posebnu aromu i teksturu koja ističe sve što reka i priroda mogu da ponude. Sveža, nežna, sa blagim dodirom dimljene note, pastrmka je glavni junak svakog obroka pored Drine.

Sir i kiselo mleko nisu iz supermarketa, već stižu direktno sa seoske njive i iz domaćinstava u okolini. Tradicionalni načini pravljenja mlečnih proizvoda, često u malim porodičnim domaćinstvima, daju poseban ukus i kvalitet, koji je teško naći bilo gde drugde. Ukusi su bogati, prirodni, puni života.

A onda je tu i kleka . rakija od borovih plodova ili iglica bora, karakteristična za planinske predele Srbije. Ova rakija, često u flaši bez etikete, prava je tečnost sa dušom. Nije samo piće, to je deo tradicije, deo gostoprimstva i poziv na druženje. Njena aroma osvežava i greje, kao da nosi u sebi dah planinskog vazduha i šuma.

Uz sve to, obroci se često prate domaćim hlebom, pečenim na tradicionalan način, i povrćem iz bašte koje je ubраno ujutro, sveže i sočno. Sve je protkano autentičnošću i poštovanjem prema prirodi i vremenu.

Iz ovih ukusa se rađa sećanje koje traje dugo posle povratka kući, podsećajući nas zašto je putovanje i istraživanje ovih krajeva vredno svakog trenutka.

Dođite na Drinu 

Zapadna Srbija nije destinacija za one koji traže površnu zabavu i instant užitke. Ovde nećete pronaći blještavilo noćnih klubova, raskoš all-inclusive hotela ili masovne turističke centre. Ali, upravo u toj jednostavnosti krije se najveća vrednost - autentičnost, netaknuta priroda i ljudi koji znaju kako da uživaju u suštini života, u malim stvarima koje prave razliku.

Ovo je mesto gde se vreme ne meri satima provedenim u gužvi, već trenucima koji ostaju urezani u sećanju. Gde reka Drina tiho nosi priču o životu i istrajnosti, a svaki susret, svaki osmeh, svaka kap domaće rakije nosi težinu tradicije i toplinu srca.

Zato, kada vam sledeći put zatreba beg od svakodnevice, zapitajte se: da li vam treba samo more, ili vam zapravo treba reka koja zna svoj put i ljudi koji znaju kuda idu? Dođite na Drinu. Dođite po mir, po istinu, po sebe.

(Ona,.rs)