Grančica po grančica: Priča o jastrebu i nastanku najšumovitije planina Balkana koju narod pamti vekovima

Obilje šuma četinara, ali i breza, bukvi i ostalog listopadnog drveća verovatno su mnogima prvo što pomisle kada čuju za planinu, udaljenu tek oko 20 kilometara od prestonog grada srpskog cara Lazara.

Istražujući našu zemlju, ali i čitavo poluostrvo na kome se i Srbija nalazi, Josif Pančić je primetio da je najšumovitije područje na čitavom Balkanu upravo u našoj zemlji. I to na Jastrepcu.

Preporučujemo

Kako je ova planina, poznata po nestvarno lepom istoimenom jezeru, koje se na njoj nalazi, postala tako bogata šumom, narod ima odgovor. Predanje koje živi i danas zasluge za to pripisuje jednom, posve neobičnom junaku.

Grančica po grančica

U davna vremena, kada je vrh ovog, nekada ostrva u Panonskom moru, bio potpuno ogoljen, jedan jastreb se baš tu želeo da svije gnezdo.

I tako, polako i strpljivo, grančicu po grančicu pripremao je gnezdo. Noseći u kljunu sve te grančice, semenje drveća i drugih biljaka, padalo je na jastrebačku zemlju.

Kako je vreme odmicalo, to semenje je počelo da niče iz zemlje. I baš po tom jastrebu, ako je verovati narodnom predanju, planina je i dobila naziv.

Iako je ova legenda jedna od najčešće pominjanih, za Jastrebac se vezuju i mnoga, ništa manje interesantna narodna predanja. U jednoj od njih pominju se čuveni junaci, Miloš Obilić i otac devetorice Jugovića Boško. Akteri te legende su i Janika i Jaglika, dve sestre krčmarice koje su svojom lepotom opčinile ove hrabre srpske junake.

Okolina Jastrepca

Mada na ovoj planini rastu brojne biljne vrste, bela breza je ona koja se pominje kao simbol planine, nazvane po jastrebu iz narodne legende, kako se veruje.

Ništa manje bogat nije ni životinjski svet. Uz obilje pešačkih staza i predela gotovo netaknute prirode, Jatsrebac je idealna destinacija za sve one koji žele da uživaju u čistom planinskom vazduhu, šetnji, biciklizmu i drugim aktivnostima na otvorenom. Ne treba zaboraviti ni to da na Jastrepcu u zimskom periodu funkcioniše i skijalište.

Izuzev grada Kruševca, koji je udaljen oko 20 kilometara, tu je i Ribarska banja.

I ne samo da je u pitanju lečilište, poznato po šest izvora termomineralne vode, nego se banja smeštena na padinama Velikog Jatrepca smatra i svojevrsnim klimatskim lečilištem. Baš zbog obilja zelenila i šuma, mnogi kojima je dijagnostikovano lakše oboljenje pluća, mogu baš tu i da pokušaju da potraže spas, ali i da okrepe organizam u celosti.

(Ona.rs / “Jastrebac.om / “Gdeposrbiji” )