Freske ovog manastira su među najlepšima toga doba: U njemu se čuva i jedna čudotvorna Bogorodičina ikona

Na području istorijske oblasti Levač, tokom prve polovine 15. veka, jedan velikodstojnik na dvoru despota Stefana Lazarevića podigao je svoju zadužbinu i posvetio je prazniku Vavedenja Presvete Bogorodice.

Danas se manastir Kalenić nalazi nedaleko od Rekovca, na padinama Gledičkih planina.

Preporučujemo

Vlastelin Bogdan je u to doba obavljao poslove protovestijara, što bi bilo ekvivalentno poziciji ministra finansija. U to doba je sa suprugom, čije je ime bilo Milica, kao i sa svojim bratom Petrom, podigao ovu svetinju, koja je prepoznatljiva po freskama, često karakterisanim kao najlepšima toga doba.

Iako je teško odlučiti se koja je među njima najlepša, izdvaja se ona na kojoj je prikazana biblijska scena Svadbe u Kani.

Stradanje, pa obnova

Sudbina koju su imali mnogi srpski srednjevekovni manastiri, koji su surovo stradali, nažalost nije zaobišla ni Kalenić.

U vreme osmanske vladavine je nekoliko puta stradao. Čak je zabeleženo i da je krajem 17. veka ostao potpuno pust.

Sa dolaskom monaha iz manastira Morača, početkom 18. veka, monaški život u Kaleniću je obnovljen. Samo vek docnije ova svetinja postaje izuzetno značajna, budući da su monasi iz fruškogorskog manastira Fenek u to doba došli u Kalenić i sa sobom poneli najznačajniju relikviju. Mošti prvog srpskog kralja iz dinastije Nemanjića, Stefana Prvovenčanog bile su čuvane u ovoj svetinji u periodu od 1815. do 1839. godine.

Naredna obnova manastira usledila je u prvoj polovini minulog veka, dok su značajniji konzevratorski radovi obavljeni u periodu od 1968. do 1970. godine, kao i krajem prošlog veka.

Freske manastira Kalenić

Jedan od predstavnika moravskog stila srpske arhitekture, manasir Kalenić se među svetinjama izgrađenim u to doba izdvaja po lepoti freskoslikarstva. Istini za volju, ništa manje nije interesantna ni njegova arhitektura.

Posebno su zanimljivi ukrasi na fasadi i reljefi. Osim prikaza ljudskih figura, na njima se izdvajaju i prikazi nekih neobičnih životinja, među kojima je najinteresantniji prikaz Hirona, mitološkog bića znanog kao kentaur.

Među brojnim freskama, od kojih su mnoge prilično dobro očuvane, po lepoti prikaza izdvaja se biblijska scena Svadbe u Kani, mada po lepoti ne zaostaje ni prikaz Svetih ratnika.

Ukupno 37 ikona čine današnji ikonostas manastira Kalenić i datiraju iz perioda vladavine knjaza Miloša, kada je manastir značajnije obnovljen.

Kao prestona ikona, od skora se u ovom srpskom srednjevekovnom manastiru čuva i ikona Bogorodice Gerondise, za koju se veruje da je čudotvorna.

(Ona.rs / „Eparhija šumadijska“ )