Zašto su kuće u Grčkoj plave i bele? Razlog nema veze samo sa morem i nebom

Santorini, Mikonos, Paros i druga grčka ostrva gotovo je nemoguće zamisliti bez čuvenih plavo-belih kuća koje svake godine završavaju na milionima fotografija turista iz celog sveta. Mnogi veruju da su ove boje izabrane samo zbog lepote i savršenog uklapanja sa morem i nebom Mediterana, ali prava priča je mnogo zanimljivija.

Iza jednog od najprepoznatljivijih simbola Grčke zapravo stoje praktični razlozi, istorijske okolnosti i čak zdravstvene mere koje su menjale izgled ostrva.

Preporučujemo

Bela boja nije birana zbog estetike

Kuće na Kikladskim ostrvima vekovima su građene od kamena jer je drvo bilo retko i teško dostupno u stenovitom delu Egeja.

Međutim, tamni kamen tokom leta upija ogromnu količinu toplote, pa su domovi postajali gotovo nepodnošljivo vreli.

Rešenje je bilo jednostavno - krečenje kuća u belo.

Bela boja odbija sunčeve zrake i pomaže da unutrašnjost ostane znatno hladnija tokom vrelih letnjih dana. Upravo zbog toga bele fasade nisu bile luksuzni detalj, već način da život na ostrvima bude podnošljiviji.

Kako je kolera promenila izgled Grčke

Tokom 1938. godine, za vreme vlasti Jovana Metaksasa, doneta je naredba da se kuće kreče u belo zbog straha od širenja kolere.

Kreč koji se koristio za farbanje imao je dezinfekciona svojstva, pa je služio kao deo higijenskih i zdravstvenih mera.

Tako je bela boja postala mnogo više od arhitektonskog izbora - bila je i način zaštite stanovništva.

Zašto su vrata i prozori plavi?

Plavi detalji na kućama nastali su uglavnom iz praktičnih i ekonomskih razloga.

Lokalni ribari i moreplovci koristili su ostatke plave boje sa svojih čamaca i brodova kako bi farbali vrata, prozore i kapke.

Pošto je plava boja bila najdostupnija i najjeftinija, vremenom je postala dominantna na ostrvima.

Postoje i priče da se plava nijansa dobijala mešanjem kreča sa lokalnim pigmentima, što je dodatno olakšavalo njenu upotrebu.

Kako je plavo-bela kombinacija postala simbol Grčke

Tokom vojne diktature koja je počela 1967. godine, vlast je dodatno podsticala plavo-beli izgled ostrva kako bi ojačala nacionalni identitet i prepoznatljivost zemlje.

Kasnije su uvedena pravila koja su štitila ovaj izgled, posebno u turističkim zonama.

Danas plavo-bele kuće nisu samo deo tradicije, već i jedan od glavnih razloga zbog kojih su ostrva poput Santorinija i Mikonosa postala globalno prepoznatljiva.

Ono što je nekada bilo praktično rešenje za vrućinu i higijenu, vremenom je postalo jedan od najfotografisanijih prizora na svetu.

(Ona.rs)