I Beograd ima svoje „more“: Državno dobro koje je čuveni srpski komediograf proglasio za „Vodeni cvet“

Retko koji evropski grad se može podičiti dvema tao moćnim rekama, kao što su Sava i Dunav. I isto tako retko i „morem“.

Istini za volju, mnogo stanovnici glavnog grada se rado hvale „Beogradskim morem“, što je krilatica koja se vezuje za Adu Ciganliju.

Preporučujemo

Danas je to poluostrvo u reci Savi, a nekada je bilo ostrvo. Nalazi se nedaleko od mesta gde se ta reka uliva u moćni Dunav.

Naziv duguje, prema mišljenju pojedinih hroničara, dvema keltskim rečima. U pitanju je termin singa, koji je na keltskom korišćen za označavanje ostrva i reči lia, što se slobodno prevodi kao podvodno zemljište. Upravo te dve reči tvorile su pojam singalija, koji je kasnije vremenom doveo i do pojma Ciganlija.

Državno dobro

Koliko je Ada Ciganlija bila značajna pokazuje i podatak da je za državno dobro proglašena pre više od dva veka. Tačnije, 1821. godine je srpski knjaz Miloš Obrenović doneo odluku da upravo Adu Ciganliju proglasi, u to doba beglukom, odnosno posedom države.

Zanimljivo je pomenuti i da je Branislav Nušić, čuveni srpski komediograf bio taj, koji je zaslužan za to što je Ada Ciganlija proglašena „Vodenim cvetom“, kako ju je zbog njene lepote nazvao.

Nije samo za kupanje

Iako je Savsko jezero simbol ovog dela Beograda, ne može se reći da je Ada Ciganlija gradska lokacija, na kojoj se može uživati samo u kupanju i sunčanju.

Budući da je u pitanju ekosistem, koji se može smatrati jedinstvenim, te da je reč o lokaciji koja je nedaleko od centra grada i na kojoj preovlađuje svojevrsna mikroklima, to se Ada Ciganlija može okarakterisati i kao idealna lokacija za ljubitelje prirode. Upravo oni mogu istražiti i neke delove ovog područja, koji su još uvek koliko-toliko netaknuti.

U drugoj polovini minulog veka započeti su radovi na frmiranju Savskog jezera, koje je jedno od obeležja Ade Ciganlije danas.

Nakon bezmalo dve decenije niče i Savsko jezero, kakvim ga danas poznajemo.

Njegova dužina je nešto veća od četiri kilometara, dok je oko dve stotine metara prosećno široko. Dubina Savskog jezera kreće se u rasponu od četiri do šest metara.

Iako je primarno njegova namena bila vrlo praktična, budući da se Beograd odatle snabdevao vodom, vremenom je uređena i plaža, ali i okolina. Danas se „Beogradsko more“ može pohvaliti višenamenskom stazom oko jezera, koja je duga skoro osam kilometara.

Na prilazu postoji i uređen parking, a duž obale jezera nalazi se i mnoštvo ugostiteljskih objekata, koji su za posetu naročito atraktivni u letnjem periodu.

( Ona.rs / „Adaciganlija.rs“ )