Na „đavolji dan“ ovde nema čuvara: Upravo tada se može desiti neko čudo, ali samo onima koji veruju u legende

Da li zato što još uvek u potpunosti nije istražena njegova dubina ili zato što se sa sigurnošću ne može reći odakle se napaja vodom, tek Krupajsko vrelo je jedno od najmističnijih mesta u istočnom delu Srbije.

Legende koje se vezuju za ovaj „biser Homolja“ tek su posebna priča, a jedna od njih je ne samo najčešće pominjana, nego i izuzetno zanimljiva.

Preporučujemo

Podzemne pećine koje se ovde nalaze bile su inspiracija za narodno predanje, koje i danas živi. Homoljske planine su u davna vremena uspele da u svoju unutrašnjost skriju zlato, ako je verovati ovoj legendi.

Očekivano ili ne, tek zlato se našlo, gde drugde nego u „Zlatnoj pećini“, za koju niko sigurno nije znao gde se nalazi, ali su svi „znali“ da postoji.

Čuvar „Zlatne pećine“

Svih dana tokom godine, ta pećina imala je vernog čuvara. Bio je to vodeni duh, čije je ime bilo Tartor. I zahvaljujući njemu, niko nije mogao da priđe ulazu u ovu pećinu, niti da ukrade zlato, iako su mnogi to pokušavali.

Pa ipak, koliko god verno čuvao ono što mu je povereno, Tartor je jedan dan u godini bio oslobođen od te dužnosti. Bio je to dan, koji je nazvan „đavolji dan“.

Za žene koje su u tom kraju živele, taj dan je bio poseban. Barem za one koje su verovale u ovu narodnu legendu. Tokom noći one bi dolazile na Krupajsko vrelo, kako bi se u njemu okupale,verujući da će im Tartor, koji te noći odmara, dati neke nadljudske moći.

Spomenik prirode Krupajsko vrelo

Zanimljivo je pomenuti da je zbog značaja koji ima, Krupajsko vrelo uvršteno među Spomenike prirode Republike Srbije. Međutim, ovaj „biser Homolja“ , podno planine Beljanica, zapravo se nalazi na imanju koje pripada porodici Petrović, navodi „Kompas kaže Srbija“.

Od Beograda je Krupajsko vrelo udaljeno oko 160 kilometara i nalazi se na oko 35 kilometara udaljenosti od Žagubice, na potezu između atara dva sela, Milanovac i Krupaja.

Krupajska reka koja tu nastaje, jedna je od pritoka reke Mlave.

Osobenost Krupajskog vrela čini to što je nakon gradnje brane formirano omanje jezero, prepoznatljivo po prozirnoj vodi. Zbog brane, koja je podignuta zarad rada obližnjeg mlina, došlo je do delimičnog potapanja otvora pećine, što je jedna od osobenosti ovog spomenika prirode.

Ronioci koji su pokušavali da istraže unutrašnjost Krupajskog vrela, došli su do neverovatnih okrića. Tom prilikom je utvrđeno da je duboko najmanje 123 metra i da se tu nalazi mnoštvo ne samo kanala, nego i podvodnih pećina.

Danas je posetiocima na raspolaganju mogućnost da se okupaju u ograđenom delu vrela, koje je ispunjeno termalnom vodom. Njena temperatura kreće se u rasponu između 23 i 26 stepeni Celzijusove skale.

( Ona.rs / „Obidji Srbiju“ )