Na Adi Ciganliji raste srkiveno malo čudo: Skoro nigde na svetu ne uspeva, ali iz nekog razloga mu ovde prija

Čuvena Ada Ciganlija za mnoge je sinonim za letnju gužvu, kupanje, šetnju i sate provedene kraj vode. Kada temperature porastu, "beogradsko more" postaje jedno od najposećenijih mesta u gradu, pa je teško zamisliti da se u njegovom zelenom delu krije nešto što ima mnogo veću vrednost od uobičajenog letnjeg provoda.

U šumici između Save i Savskog jezera raste jedna od najređih gljiva koje se mogu pronaći u Srbiji. Srebrna zvezdača, latinskog naziva Myriostoma coliforme, izuzetno je retka u svetu, a Ada Ciganlija je decenijama jedno od poslednjih poznatih mesta na kojima opstaje u našoj zemlji.

Preporučujemo

Njena priča je posebno zanimljiva upravo zbog mesta na kojem je pronašla utočište. Dok čovek uglavnom predstavlja jednu od najvećih pretnji njenom opstanku, ova neobična gljiva uspela je da preživi tik uz jednu od najposećenijih gradskih oaza.

Jedna od najređih gljiva u Srbiji raste na Adi

Srebrna zvezdača spada među veoma retke gljive. Prema podacima koje navodi Kaldrma, u svetu je poznata na oko 150 lokacija u približno dvadesetak zemalja, dok se njen potpuni nestanak smatra mogućim.

U Srbiji je ranije beležena na još nekoliko područja, među kojima su Šumadija i Deliblatska peščara, ali je sa tih staništa vremenom nestala.

Zbog toga je njeno prisustvo na Adi Ciganliji posebno značajno. Gljiva opstaje u šumskom delu ostrva, na zaštićenom području koje obuhvata više od 21 hektara.

Neobična gljiva izgleda kao mala zvezda

Srebrna zvezdača nije gljiva koju je lako zameniti sa uobičajenim vrstama koje srećemo u prirodi. Karakteristična je po kuglastom delu u kojem se nalaze spore, dok se oko njega formiraju kraci koji joj daju prepoznatljiv zvezdasti izgled.

Posebno je zanimljivo ono što se dešava nakon kiše. Vlaga utiče na otvaranje njenih krakova, a kapljice vode tada mogu da pomognu oslobađanju spora.

Na taj način vremenski uslovi imaju važnu ulogu u njenom životnom ciklusu. Upravo zbog ovakvog neobičnog izgleda i načina širenja spora, srebrna zvezdača spada među fascinantnije predstavnike sveta gljiva.

Najveća opasnost za nju je upravo čovek

Iako Ada Ciganlija tokom leta privlači ogroman broj ljudi, retka gljiva uspela je da pronađe prostor u kojem može da opstane. Ipak, prisustvo čoveka predstavlja jednu od najvećih pretnji za ovakve vrste i njihova staništa.

Gaženje, promena zemljišta, uklanjanje vegetacije i druge promene u prirodnom okruženju mogu ugroziti uslove koji su neophodni za opstanak osetljivih vrsta.

Zato je važno da se ovakvi delovi prirode čuvaju i da posetioci ne uništavaju gljive, biljke i druga živa bića koja tamo pronalaze svoje stanište.

Zašto je njeno stanište na Adi toliko dragoceno?

Posebnost srebrne zvezdače nije samo u njenom izgledu već i u činjenici da je Ada Ciganlija jedno od poslednjih mesta u Srbiji na kojima je poznato njeno prisustvo.

Dok su druga nekadašnja staništa, poput pojedinih područja Šumadije i Deliblatske peščare, izgubila ovu vrstu, ona je na Adi uspela da opstane uprkos blizini velikog grada i ogromnom broju posetilaca.

Zbog toga svaki odlazak u prirodu može biti prilika da pogledamo malo pažljivije. Iza poznatih staza, plaža i mesta za odmor krije se svet koji često ne primećujemo - a u njemu se nalaze i veoma retke vrste koje mogu nestati ako se njihova staništa ne sačuvaju.

Ada Ciganlija tako nije samo mesto za letnje kupanje i beg od gradske vreve. U njenom zelenilu krije se i mali prirodni dragulj koji je u Srbiji postao prava retkost - srebrna zvezdača, neobična gljiva čiji opstanak podseća koliko je važno sačuvati i najmanje delove prirode.

(Ona.rs/City Magazine)