Možda nije toliko poznata kao ostale banje u Srbiji, ali ima svašta da ponudi: U njoj postoji i „živa voda“

Iz prvih decenija 19. veka datira prvo pisano svedočanstvo u upotrebi termomineralnih voda u banji, koju od Beograda deli tek nešto manje od stotinu kilometara.

No, uprkos tome, narodno predanje o Banji Vrujci kazuje o „živoj vodi“, koja je mnogim ljudima, ali i konjima pomagala i lečila njihove boljke i osnaživala ih.

Preporučujemo

Zapravo, narod tog kraja pominje priču da svako ko je imao neku tegobu, a ko bi proveo neko vreme u vodi, vrlo brzo bi se oporavio. Otuda i priča o „živoj vodi“ koja je ostala u pamćenju ljudi.

Kako se pretpostavlja, još su rimski legionari, u doba kada su vladali oim područjem, poznavali lekovitost voda Banje Vrjuci. Istini za volju, o tome ne postoje ni pisani tragovi, a ni materijalni dokazi, ali postoji verovanje očuvano u narodu da jeste tako bilo.

„Divlja banja“

Sve do prve polovine prošloga veka u Banji Vrujci nisu postojala kupatila, niti uređen prostor za lečenje, kao što je to danas slučaj.

I baš iz tog razloga je ostala očuvana priča o postojanju „divlje banje“ na tom području.

Doduše, još je 1835. godine zabeleženo da na mestu, na kome se danas ova banja podno planine Suvobor nalazi, postoji mesto sa „toplom vodom koja izvire iz kamena“, kako je navedeno na sajtu „Vrujcibanja“. Poznato je da su ljudi još tada koristili ove vode ne samo za lečenje reumatskih oboljenja, nego i nervnih i kožnih. A nije bilo neuobičajeno ni da je toče, ne bi li je odneli kući i pili po potrebi.

Godina koja se uzima za početak razvoja banjskog lečilišta nedaleko od Mionice i Ljiga u novijoj istoriji je 1938. Nešto više od stotinu godinu nakon prvog pisanog traga o ovome lečilištu, Banja Vrujci dobija i prvo kupatilo, koje biva nazvano po čuvenom srpskom vojskovođi, vojvodi Živojinu Mišiću.

Samo kupatilo „Vojvoda Mišić“ izgrađeno je na izvorima termomineralne vode. Tek 15 godina docnije niču i svlačionice, kako uz bazen namenjen ženama, tako i uz onaj koji je namenjen muškarcima, a koji se nalaze u okviru pomenutog kupatila.

Moderna banja

Nekoliko decenija nakon završetka Drugog svetskog rata, Banja Vrujci počinje da dobija današnji izgled. Upravo tada niču novi smeštajni kapaciteti. Takođe, u banji se grade i javni bazeni, kao i objekti namenjeni lečenju.

Tih godina ovo lečilište i zvanično stiče status turističkog centra koji je organizovan, te polako ali sigurno postaje banja u pravom smislu te reči. Doduše, možda i nije među najpoznatijima i najposećenijima u Srbiji, ali je blizina Beogradu, Valjevu i Mionici čini idelanom polaznom tačkom za upoznavanje tog kraja naše zemlje.

( Ona.rs)