Više od 2.000 džinovskih kamenih posuda zbunjuje naučnike skoro vek: Jedna je konačno otkrila tajnu

Na visoravni u severnom Laosu nalazi se prizor koji gotovo da ne deluje stvarno. Između brda, šuma i livada razbacane su hiljade ogromnih kamenih posuda. Neke su više od čoveka, pojedine teške nekoliko tona, a ljudi koji su ih isklesali pre mnogo vekova nisu ostavili pisano objašnjenje zbog čega su ih pravili.

Mesto je zbog njih dobilo jednostavno ime - Dolina ćupova, odnosno Plain of Jars.

Preporučujemo

Arheolozi ih proučavaju gotovo čitav vek. Pretpostavljali su da su povezane sa smrću i sahranjivanjem, ali jedna velika prepreka stalno je ostajala: u samim kamenim posudama uglavnom nije bilo dovoljno ljudskih ostataka da bi se sa sigurnošću objasnilo kako su korišćene.

Sada je jedna od njih konačno progovorila.

Arheolozi su otvorili izuzetno veliku kamenu posudu na lokalitetu Site 75 i u njoj pronašli ostatke najmanje 37 ljudi. Još neobičnije, oni nisu sahranjeni odjednom.

Ista kamena posuda korišćena je za mrtve generacijama.

Hiljade kamenih ćupova stoje na istom mestu više od 2.000 godina

Dolina ćupova nalazi se prvenstveno na visoravni Sijeng Kuang u Laosu i jedan je od najneobičnijih arheoloških pejzaža jugoistočne Azije.

Prema podacima Uneska, poznato je više od 2.100 megalitskih kamenih posuda, isklesanih od različitih vrsta kamena. Uz njih su pronađeni kameni diskovi, grobovi, nadgrobna obeležja, predmeti ostavljani uz pokojnika, kao i mesta na kojima je kamen vađen i obrađivan.

Njihovo nastajanje vezuje se još za gvozdeno doba, ali način na koji su korišćene i koliko dugo su ostale deo pogrebnih običaja mnogo je komplikovaniji.

Tokom decenija pojavile su se različite teorije. Da li su u njima čuvani mrtvi? Da li su služile samo kao spomenici? Da li su tela u njima ostavljana privremeno pre konačne sahrane?

Odgovor je možda glasio - sve je bilo mnogo složenije nego što smo mislili.

U jednom ćupu pronašli su najmanje 37 ljudi

Arheolozi su između 2022. i 2024. godine istraživali Site 75, oko 70 kilometara severoistočno od grada Phonsavana.

Posebnu pažnju privukla je ogromna kamena posuda označena jednostavno kao Jar 1.

Napravljena je od konglomerata, široka nešto više od dva metra i sačuvana do visine od približno 1,3 metra. Za razliku od mnogih drugih kamenih posuda koje su tokom vekova ostale prazne ili su njihov sadržaj i okolni slojevi poremećeni, ova je skrivala nešto izuzetno.

Unutra se nalazila velika količina ljudskih kostiju.

U početku je na osnovu delova skeleta procenjeno da pripadaju najmanje 14 do 19 ljudi. Međutim, kada su istraživači analizirali zube, broj je dramatično porastao.

U posudi su se nalazili ostaci najmanje 37 osoba.

Među njima su bila i deca i odrasli.

Mrtvi verovatno nisu odmah stavljani unutra

Položaj kostiju otkrio je još jedan važan detalj.

Tela najverovatnije nisu jednostavno spuštana u kamenu posudu neposredno nakon smrti.

Kosti uglavnom nisu pronađene u prirodnom anatomskom položaju, što ukazuje na takozvano sekundarno sahranjivanje.

Jedno moguće objašnjenje jeste da su pokojnika prvo ostavljali ili sahranjivali na drugom mestu. Tek nakon što bi se telo raspalo, određene kosti bile bi prikupljene i prenete u veliku kamenu posudu.

Takvi rituali smrti poznati su i iz drugih kultura, ali nalaz iz Laosa prvi put pruža ovako snažan dokaz da je barem jedna od čuvenih kamenih posuda zaista korišćena kao mesto kolektivnog sekundarnog sahranjivanja.

A onda je radiokarbonsko datiranje donelo još veće iznenađenje.

Isti kameni ćup koristili su gotovo 300 godina

Analizom kostiju i zuba istraživači su utvrdili da su ljudi čiji su ostaci završili u posudi živeli u različitim periodima.

Sahranjivanje se odvijalo približno između 890. i 1160. godine.

To znači da posuda nije bila grobnica jedne osobe, pa čak ni jedne generacije.

Mogla je da bude korišćena oko 270 godina.

Zamislite jedno mesto na koje porodica ili zajednica odnosi ostatke svojih mrtvih. Zatim to rade njihova deca. Pa njihovi unuci. I generacije koje dolaze posle njih.

Istraživači još ne mogu da kažu da li su ljudi pronađeni u posudi bili međusobno povezani. Jedna od mogućnosti jeste da je reč o članovima iste porodice ili šire rodbinske zajednice, ali za takav zaključak potrebni su dodatni dokazi.

Među kostima su pronašli predmete koji vode čak do Indije i Mesopotamije

U kamenom ćupu nisu bile samo ljudske kosti.

Arheolozi su pronašli fragmente keramike, gvozdeni nož, malo zvono napravljeno od legure na bazi bakra, kamene predmete i 20 staklenih perli.

Upravo su perle otvorile još jednu priču.

Analiza dela pronađenog stakla pokazala je da je većina verovatno proizvedena u Južnoj Aziji, naročito na području današnje južne Indije. Dve perle imale su karakteristike povezane sa proizvodnjom stakla u Mesopotamiji, dok bi još jedna mogla da potiče iz jugoistočne Kine ili severnog Vijetnama.

Ljudi koji su koristili ove ogromne kamene posude, dakle, možda nisu živeli u zaboravljenom i izolovanom delu sveta.

Predmeti pronađeni uz njihove mrtve ukazuju na mnogo širu mrežu kontakata i trgovine koja je povezivala različite delove Azije.

Ali najveća misterija još nije potpuno rešena

Otkriće ne znači da sada znamo čemu je služila svaka kamena posuda u Laosu.

To je važna razlika.

Jar 1 za sada je jedinstven jer je u njemu pronađen tako veliki broj ljudskih ostataka. Naučnici zato upozoravaju da ne možemo automatski pretpostaviti da je svih više od 2.100 poznatih posuda korišćeno na potpuno isti način.

Moguće je da su različite posude imale različite uloge u složenom pogrebnom ritualu. U nekima je možda telo privremeno ostavljano, dok su u druge kasnije polagane kosti. Neke su možda imale sasvim drugačiju funkciju.

Tu misterija ostaje.

Ali posle gotovo jednog veka istraživanja, jedna od džinovskih kamenih posuda konačno je dala odgovor koji su arheolozi dugo tražili.

U njoj nisu čuvali vodu ni hranu.

Čuvali su svoje mrtve.

I vraćali im se generacijama.

(Ona.rs)