Na ovoj srpskoj planini jedno jezero "radi" sve naopako: Kad padne kiša - nestaje, a kad je sunčano - raste

Ako biste morali da pogodite šta se događa sa jezerom posle nekoliko kišnih dana, odgovor bi bio prilično očigledan - nivo vode raste. Na Goliji postoji mesto za koje se već decenijama beleži potpuno suprotna pojava.

Kada pada kiša, nivo vode u Košaninovim jezerima opada, a kada nastupe sunčani dani - voda nadolazi.

Preporučujemo

I to nije jedina neobičnost ovog gotovo skrivenog mesta u Srbiji.

Košaninova jezera nalaze se duboko među šumama Golije, na oko 900 metara nadmorske visine, daleko od turističkih gužvi i uređenih prilaza. Zapravo su u pitanju dva jezera - Veliko i Malo - koja danas izgledaju toliko neobično da biste pored jednog od njih mogli da prođete i ne shvatite odmah da gledate jezero.

Jezero koje na pojedinim mestima izgleda kao livada

Veliko Košaninovo jezero u velikoj meri je obraslo vegetacijom i predstavlja specifičnu tresavsku biljnu formaciju.

U njemu raste metlasta oštrica, biljka koja stvara velike i visoke busene. Kada tresava tokom vegetacione sezone potpuno ozeleni, buseni se približe jedni drugima i površina na pojedinim mestima više podseća na neobičnu livadu nego na klasično planinsko jezero.

U stvaranju tresave učestvuju i mahovine, dok se na pojedinim busenima mogu videti čak i breze i smrče.

Malo jezero nalazi se zapadno od Velikog i nekoliko metara je više. Dugačko je oko 90 metara, zauzima približno 29 ari, a navodi se da njegova dubina dostiže oko sedam metara.

Voda iz njega povremeno otiče bočnim kanalom dugim tridesetak metara prema Velikom jezeru.

Kiša pada, a nivo vode opada

Najveća misterija ipak ostaje neobično ponašanje vode.

U izvorima koji se bave Košaninovim jezerima godinama se navodi da tokom kišnih perioda voda opada, dok za vreme sunčanog vremena nivo raste.

Zvuči kao da je priroda na ovom mestu zamenila pravila, ali sa objašnjenjem treba biti oprezan.

Košaninova jezera predstavljaju složen tresavski i hidrološki sistem, a dostupni stručni izvori ne nude dovoljno precizno i definitivno objašnjenje koje bi nam omogućilo da kažemo zbog čega se fenomen događa.

Zato je mnogo tačnije reći da je neobično ponašanje nivoa vode zabeleženo nego mu pripisivati misteriozni podzemni mehanizam za koji nema potvrde.

A u jednom delu jezera - slana voda?

Još jedna neobična priča vezana je za Malo Košaninovo jezero.

Botaničari Branislav Matijević i Milovan Gajić, koji su područje proučavali osamdesetih godina prošlog veka, zapazili su da se žabe pojavljuju samo u gornjem delu jezera.

Na osnovu svojih istraživanja naveli su da je voda u donjem tresavskom delu slana.

Međutim, još je tada isticano da ne postoje dovoljno precizne analize koje bi ovu neobičnost potpuno razjasnile, pa ni taj detalj ne treba pretvarati u senzacionalističku tvrdnju da se na Goliji nalazi nekakvo "slano planinsko jezero".

Ime su dobila po čoveku rođenom u ovom kraju

Jezera nose ime Nedeljka Košanina, poznatog srpskog botaničara i akademika rođenog u ovom kraju, koji se bavio proučavanjem prirode Golije.

Nalaze se na Jelaku, na severnoj strani Crepuljnika, u slivu Studenice.

Od Ivanjice su udaljena oko 31 kilometar. Asfaltnim putem može se stići do Pridvorice, udaljene približno 25 kilometara od Ivanjice, a zatim sledi oko šest kilometara šumskog puta koji nije pogodan za obične putničke automobile.

U blizini se nalazi manastir Pridvorica, na pravcu prema Studenici.

Upravo zbog teže pristupačnosti, Košaninova jezera nikada nisu postala klasična turistička atrakcija.

Gde nauka nema konačan odgovor, pojavile su se vile

Mesto koje nestaje pod vegetacijom, voda koja se ponaša neočekivano i jezero skriveno duboko u šumi bili su sasvim dovoljni da se oko Košaninovih jezera vekovima pletu legende.

Prema jednom narodnom predanju, ovde su se noću okupljale gorske vile i igrale kolo.

Veliki buseni na površini jezera povezivani su sa vilama, dok su krugovi drugačije boje u travi nazivani "vilinskim kolima".

Verovalo se čak da čovek ne sme da ugazi u takav krug jer bi ga vile kaznile, dok bi životinja koja zakorači u njega mogla da ostane bez mleka.

Danas su to, naravno, samo deo folklora ovog kraja.

Ali Košaninovim jezerima legende zapravo nisu ni potrebne da bi bila neobična.

Dovoljna je činjenica da se među šumama Golije nalaze dva mala tresavska jezera od kojih jedno ponekad gotovo izgleda kao livada, dok se za njihov nivo vode decenijama beleži pojava potpuno suprotna onome što bismo očekivali - kiša ga smanjuje, a sunčani dani vraćaju vodu.

(Ona.rs / Blic)