"Posetila sam jedan od najpopularnijih gradova Evrope i ostala u šoku: Više se tamo nikada ne vraćam!"

Imala sam sreću da u okviru svog posla putopisnog novinara, ali i na privatnim putovanjima, obiđem veliki deo sveta. Međutim, nakon što sam nedavno provela produženi vikend u gradu koji mnogi obožavaju, konačno sam pronašla mesto u koje se više nikada u životu neću vratiti.

U pitanju je Berlin. Grad koji je omiljen među trendi i imućnim ljudima, a u kom ja jednostavno ne vidim ništa privlačno. Obožavaju ga stanovnici istočnog Londona koji se pretvaraju da nemaju novac iz porodičnog fonda, kao i sami Berlinci koji se svim silama trude da izgledaju kao da ih uopšte ne zanima da budu „kul“.

Preporučujemo

Kada sam prvi put posetila Berlin, delovao mi je sivo, utilitarno, prljavo i ružno. Tadašnji prijatelj mi je rekao da će me grad „proždrati“ ako mu to dozvolim. I zaista, tokom ta dva dana zatekla me je prava noćna mora: zgazila sam u ljudski izmet u parku, gledala ljude kako mokre u metrou, videla muškarca koji povraća i drugog koji seda u to... Ose su me opsedale tokom dana, a sumnjivi likovi tokom noći.

Tada sam sebi obećala da se više nikada neću vratiti. Ipak, sedam godina kasnije, splet okolnosti doveo je do toga da gradu pružim drugu šansu, kako bih se videla sa prijateljima koji su dolazili iz Novog Zelanda.

Odsedali smo u Neukelnu, modernom umetničkom kraju sa mnoštvom kafića, prodavnica vintage odeće i čuvenih spätija (prodavnice alkohola sa stolovima ispred). Sve su to stvari koje inače obožavam, ali berlinska verzija imala je onu masnu, bledunjavu atmosferu koju osećate posle izlaska koji je trajao nekoliko sati duže nego što je trebalo.

Kao da to nije bilo dovoljno, grad su preplavile ose. Krajem leta ih ima na svakom koraku, a pošto su zaštićene zakonom, ne smete ih ni ubijati. Sedenje napolju postaje pravi test izdržljivosti dok vam upadaju u čaše i ulaze u nos i usta. Tokom tri dana, dve ose su mi uginule u pivu, a četiri su mi uništile krofnu od 7 funti.

Da ne bude sve tako crno, vikend nije bio potpuni promašaj. Pronašla sam sjajan kafić Leuchtstoff Kaffeebar gde sam popila izvrsnu kafu i pojela odličan Bircher musli. Takođe, poseta Jevrejskom muzeju u Krojcbergu ostavila je snažan utisak na mene - arhitektura i instalacije na neverovatan način prikazuju ogromnu prazninu i gubitak ove zajednice.

Ipak, uprkos tim svetlim tačkama, moj konačni utisak je da Berlinu potpuno nedostaju vedrina i razigranost. Ne bih rekla da je baš bez duše, ali njegova duša jednostavno nije nešto o čemu želim išta više da saznam.

(Ona.rs/mirror)