VREME JE ZA KESTENJE: Evo zašto ne smete da im propustite sezonu!

Moćni mirisni pitomi kesten predstavlja prirodne izvore energije i zdravlja, tako neophodnih nam tokom ovih prvih hladnih dana. Takođe i njegov rođak, divlji kesten, iako nije za jelo, veoma je lekovit

Postoje dve vrste kestena - pitomi kesten (Castanea sativa) i divlji kesten (Aesculus hippocastanum). Pitomi kesten je taj koji je jestiv i uveseljava naše nepce, dok se divlji koristi više u medicinske svrhe.

Preporučujemo

Plodovi pitomog kestena čiste krv i jačaju imunitet, teško se vare, ali zato daju puno energije, jer sadrže mnogo ugljenih hidrata, belančevina, šećera, masti i celuloze. Stari narodi koristili su ih za jačanje organizma, dok su se u srednjem veku plodovi pitomog kestena upotrebljavali kao važna namirnica u ishrani siromašnih slojeva društva. Poznato je da je rimski car Cezar naredio da se spale šume kestena na područjima koje je osvajao, samo da bi uništio izvor hrane domaćem stanovništvu.

Izuzetno je hranljiv, sadrži vrlo vredne minerale i vitamine kao što su magnezijum, kalcijum, kalijum, fosfor, gvožđe, skoro sve grupe vitamina B. Plodovi se koriste u ishrani na razne načine - kuvani, pečeni, kao pire, sušeni za brašno, u mnogim slatkim i slanim jelima, kao med od kestena.

Listovi kestena se koriste kao čaj. Sadrže čak 95 odsto tanina, razne esencijalne smole i vitamin K, koji je izuzetan kod zaustavljanja krvarenja, jer sužava krvne sudove. S majčinom dušicom u kombinaciji leči probleme sa disajni sistemom, čisti organizam, pomaže kod bolova u leđima, kod dijareje itd. Med od kestena je takođe izuzetno hranljiv i lekovit. Leči gastritis i probavne smetnje, štiti jetru, doprinosi boljoj cirkulaciji krvi itd.

Što se tiče divljeg kestena, njegovi plodovi nisu jestivi, ali se koriste u narodnoj medicini kao i svi delovi drveta koji su lekoviti, te se koriste najčešće u lečenju problema sa venama i reumom. Divlji kesten ima u sebi escina (saponin), koji je zaslužan za učvršćivanje zidova kapilara i vena, te deluje diureticno i antiupalno, smanjuje oticanje limfe i pomaže kod kožnih oboljenja.

Od plodova je poznata tinktura za proširene vene, kod problema sa cirkulacijom, bolovima u kostima, zglobovima, leđima; cvetovi se takođe koriste u izradi tinktura za lečenje reumatskih tegoba, gihta, artritisa i neuralgija; a od pupoljaka se prave i poznate Bahove cvetne kapi koje navodno pomažu kod učenja, koncentracije i sl.

(Telegraf.rs / MojeZdravlje)