Sve manje jedemo kuvanu hranu, a kupujemo gotova jela, evo zašto to nije dobro

Gost podcasta Teorija zdravlja bio je Borko Bundalo, šef kuhinje Comtrade Food and baverage restorana

Sve više se u poslednje vreme, promoviše ishrana sirovom hranom. I kod nas, u Srbiji, mnogi se odlučuju da bar probaju razne vrste dijeta sa većom dostupnošću raznih kuhinjskih aparata koji sitne hranu ili cede sokove; mnogi zamenjuju obrok ili obroke nekuvanim kašama ili sokovima od voća ili povrća.

Preporučujemo

To je sve u redu, ali čini se da naše podneblje kao i naša genetika zahtevaju da jedemo kuvanu hranu kao što su to radili naši preci. Koliko je bitno jesti kuvanu hranu i uživati u njoj govori Borko Bundalo, iskusni kuvar i šef kuhinje Comtrade food and beverage restorana.

- Danas sve manje jedemo, što kaže naš narod, "na kašiku". Užurbano je vreme, majke i supruge nemaju vremena da prave ručak. Naši roditelji su dolazili s posla u 15.30, a danas u 17, 18 sati ljudi su još na ulicama. Kod mene u kući se kuva stalno, pa makar se spremalo i dan ranije uveče, ali mora da bude jedan obrok "na kašiku". Generalno, mnogo ljudi kjupuju gotova jela po supermarketima. Praktičnije im je da kupe jednu-dve porcije, zagreju u mikrotalasnoj i to je to. Ja sam skeptik, kako se čuvaju te namernice, kako se spremaju. To je definitivno nezdravije nego domaća kuvana hrana - kaže naš sagovornik.

Borko ističe da  se danas i kuvana hrana drugačije sprema.

- Promenila se sama tehnologija pripreme hrane, kao i terminologija. Promenio se način ishrane našeg čoveka, koji je postao ubrzan. Promenile su se same i namernice. Proizvodi se mnogo namirnica, više se ide na kvantitet nego na kvalitet. Nije to više onako kao što je bilo i mora mnogo da se vodi računa koje će namernice da se koriste, jer nisu sve kvalitetne- ističe on.

Borko dodaje da najviše voli da sprema kotlić, a da pohovanu hranu treba izbegavati.

- Imamo neko malo imanje nadomak Beograda, pa volim da stavim kotlić da kuvam gulaš. Okupi se društvo, popije se piće i to traje ceo dan, nekoliko sati se kuva. To mu dođe kao ritual, kao naše bake kad su kuvale sarmu satima. Inače, izbegavam pohovana mesa, jer je mnogo kalorija, mnogo ulja se stavlja i to definitvino treba izbegavati - objašnjava Bundalo.

On dodaje da mu je omiljena meksička kuhinja.

- Preferiram i kući meksičku hranu, burito, enčilada, tositosi, naćosi itd. Ima sve to svoja pravila kako se mota. Ta hrana sadrži dobre namirnice, salate, pirinač, pasulj. Dosta je zahtevna za pripremu, ali kad se pripremi, onda se lako pravi - kaže Borko i dodaje:

- Takođe mi se dopada i kineska hrana. Ona sadrži dosta povrća, iako se peče u dosta ulja, to je kratkotrajno i nije toliko natopljena, pa uvek bude hrskava i ukusna.

Bork nam otkriva da stranci više vole nacionalnu kuhinju Srbije nego roštilj.

- Radio sam u jednom restoranu nacionalne kuhinje kod nas. Tamo su se pravila klasična jela, škembići u saftu, kolenice, musake, pasulji. To je mrtva trka kad gosti dođu šta će da naruče. I ono što je zanimljivo, stranci više vole to da probaju nego roštilj, pogotovo ako se ta jela spremaju u zemljanim posudama.

- Međutim, to spada u nacionalna jela, ali nisu naša, sve je to sa Dalekog istoka. Jednom je legendarni kuvar Stevo Karapanžda rekao da su jedina izvorna jela sa ovih prostora srpska pita sa orasim i hrvatska štrukla.

Međutim, bogatstvo našeg kraja je upravo u tim različitim jelima koja su došla kod nas ko zna kojim putevima - kaže Bundalo.

Opširnije pogledajte u videu na početku teksta.

(Telegraf.rs)