Svrljiški belmuž na leskovački način: Lokalci jednako vole proizvode od mleka i meso

O svrljiškom belmužu sa domaćinom Ranđelovićem

- Leskovčani mnogo vole sir i proizvode od mleka, ponajviše u regionu juga Srbije, onoliko koliko vole svoju pljeskavicu, ćevapčiće, ražnjiće i duge proizvode od mesa, a da to ne priznaju - reče nam najpoznatiji majstor za svrljiški belmuž, Ninoslav Ranđelović, višestruki pobednik tamošnje "Svrljiške belmužijade".

Ranđelovića smo upoznali na poslednjoj "Manifestaciji leskovačkog roštilja i gurmanluka", na izložbi etno-hrane, odmah na ulazu u etno-kompleks "Šop Đokić“", u dvorištu leskovačke Turističke organizacije.

Preporučujemo

Veoma pažljivo i uporno, povećom drvenom varjačom on meša belmuž u kazanu - "mora da ne zagori".

- Belmuž je "srpska vijagra", ko je stalno konzumira ne treba da brine za svoje zdravlje. Pravi se od tek prevrelog ovčijeg sira i finog belog projinog brašna, i to se duže vreme ovako ukuvava sve dok se masa ne sjedini i bude blago rastegljiva - objašnjava nam Ranđelović.

Ovaj vrhunski majstor i ugledni svrljiški privrednik ističe za kvalitet ovog proizvoda slobodnu ispašu svrljiške ovce na obroncima okolnih planina, ali i tradiciju spremanja ovog delikatesa.

U šali sa Rnađelovićem govorimo da su Svrljižani i Leskovčani navodno mlađa braća Piroćanaca i Škotlanđana po štedljivosti i tvrdičluku, jer navodno se ovaj belmuž na svrljiškim slavama servira topao mnogo pre jagnjećeg pečenja, kako bi gosti što manje pojeli pečenje, da ono ostane domaćinu do sledeće slave, a gosti se najeli belmuža.

Uz osmeh Ranđelović priznaje i na kraju našeg susreta da ova dva grada boljim povezivanjem mogu brojnim turistima koji im dolaze da ponude mnogo više nego danas, a na dobrobit uzgajivača stoke i malih proizvođača zdrave hrane.

(Telegraf.rs/Tomislav Stevanović)