Ovo su namirnice koje izazivaju rak!

Da li živite brzo i hranite se još brže? Vreme je da razmislite o tome šta unosite u organizam, jer sa tanjira vrebaju neverovatne opasnosti

U dobu aflatoksina, pesticida i ostalih veštačkih sirovina, voditi računa o načinu ishrane i onome što unosimo u organizam čini se kao imperativ. Nezdrava hrana uzela je ljude pod svoje, a brzina života,  svakodnevne obaveze i nedostatak novčanih sredstava saterali su ljude u ćošak.

Preporučujemo

Šarolikih jelovnika je sve manje, jer braniti se zdravo podrazumeva imati novca, a potom i vremena za sprovođenje raznih recepata u kuhinji. Međutim, koliko god se to činilo teško, potrebno je da vodite računa o svom, ali i zdravlju svoje porodice, kako biste izbegli negativne zdravstvene posledice.

Ovo su namirnice treba da izbegavate ukoliko ne želite da vas zakači neka maligna bolest.

Mesne prerađevine

Meso pripremljeno dimljenjem, stvrdnjavanjem, soljenjem ili meso koje sadrži hemijske konzervanse povezuje se sa povećanim rizikom od raka debelog creva. Većina ovih vrsta mesa proizvodi se sa kancerogenim sastojkom poznatim kao natrijum-nitrit, koji se koristi da bi pakovano meso dobilo jarko crvenu boju, kako bi izgledalo sveže. Studija koju je 2005. godine sproveo Havajski univerzitet pokazuje da prerađeno meso povećava rizik od raka pankreasa i do 67 odsto.

Viršle se, na primer, prave od delova životinjskih organa, nervnog tkiva, komadića kostiju i hrskavice i drugih neukusnih delova životinje. Životinje od kojih se ovaj proizvod pravi su, najverovatnije, hranjene žitom pomešanim sa hormonima, antibioticima, pesticidima i fekalnim materijama.

Nakon detaljnog pregleda više od 7.000 kliničkih studija, koje pokrivaju veze između ishrane i raka, Svetski fond za istraživanje raka je objavio da bi potrošači trebalo da prestanu s kupovinom i konzumiranjem mesnih prerađevina do kraja života. Ove prerađevine uključuju: slaninu, kobasice, viršle, zapakovanu šunku, parizere, salame, ali i sve vrste crvenog mesa koje se koristi u zamrznutim vrstama obroka.

Gazirana pića

Sadrže ogromnu količinu kalorija, šećera i veštačkih sastojaka koji nemaju hranjivu vrednost. Jedno gazirano piće sadrži oko 70 grama šećera.

Prema istraživanjima, najpopularnija dijetalna i “regularna” gazirana pića imaju isti uticaj na zubni sjaj kao i akumulatorska kiselina, što dovodi do povećanja osetljivosti zuba i pojave karijesa uprkos dobroj oralnoj higijeni. Istraživanje koje je sproveo Univerzitet u Minesoti pokazuje da osobe koje popiju minimalno dva gazirana pića u toku sedmice, skoro udvostručuju rizik od dobijanja raka pankreasa.

Gazirana pića tamne boje sadrže hemikaliju poznatu pod nazivom 4-metilimidazol, nusprodukt hemijske prerade, koji se koristi kako bi se stvorila veštačka boja. Istraživanja povezuju 4-MEI sa rakom.

Pored toga, mnogobrojna istraživanja gazirana pića povezuju sa gojaznošću.

Čips

Pun je trans-masti odnosno hidrogenizovane biljne masti, ugljenih hidrata, natrijuma, pojačivača ukusa, boja i konzervansa. Sve navedeno može da uzrokuje začepljenje arterija.

Visoka temperatura na kojoj se čips proizvodi obično prouzrokuje stvaranje kancerogenih supstanci, kao što je akrilamid koja se takođe nalazi i u cigaretama.

Prema profesoru Dejlu Hatisu sa američkog univerziteta Klark, akrilamid izaziva nekoliko stotina hiljada slučajeva raka godišnje.

Čak i čips sa smanjenim sadržajem trans-masti može da sadrži akrilamid.

Kokice za mikrotalasnu

Prema istraživanja američkog univerziteta UCLA, hemikalije koje se nalaze u unutrašnjem omotaču vrećice, uključujući perfluorooktansku kiselinu, deo su klase jedinjenja koja se mogu povezati sa neplodnošću kod ljudi.

Tokom istraživanja, ustanovljeno je da hemikalije uzrokuju pojavu raka jetre, testisa i pankreasa. Prilikom spremanja u mikrotalasnoj, hemikalije isparavaju i povlače se u unutrašnjost kokica.

Većina proizvođača je obećala da će izbaciti ovu kiselinu do 2015. godine.

Uzgojeni losos

On ne samo da sadrži znatno manje količine vitamina D u poređenju sa “divljim” lososom, već sadrži i ogromnu količinu raznih kontaminirajućih materija, kao što su polihlorovani bifenil, kancerogene materije i razne pesticide, od kojih je najčešći dihlor-difenil-trihloretan.

Ovakav losos se može konzumirati jednom u pet meseci, bez straha da će se povećati rizik od raka.

Ribe iz uzgoja se obično leče visokom dozom antibiotika.

Jabuke i druge vrste “prljavog” voća

Prema istraživanju američke Radne grupe za životnu sredinu, namirnice koje u proseku sadrže najviše pesticida su jabuke. Sadržaj pesticida u više od 700 testiranih uzoraka iznosi 98 odsto.

Ostale visoko kontaminirane namirnice uključuju grožđe, jagore, krompir i narandže.

Od testiranih uzoraka, više od 90procenata sadrži tragove pesticida. Pored toga što su otrovni za ljude, pesticidi mogu da povećaju rizik od nekih vrsta raka, a pojedina istraživanja pokazuju da izloženost majki može da poveća rizik od smanjenja koeficijenta inteligencije i hiperkinetičkog poremećaja kod dece.

Dakle, vodite računa da dobro operete voće i povrće pre nego ih servirate u tanjir.

Konzervirani paradajz

Unutrašnjost ambalaže većine konzervisanih namirnica sadrži bisfenol-A, hemikaliju koja se ponaša kao estrogen i koja remeti hormonalnu aktivnost organizma.

Istraživanja povezuju ovu hemikaliju sa srčanim oboljenjima, oštećenjima creva, neplodnošću i drugim reproduktivnim problemima.

Prema američkom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti, izloženost bisfenolu-A je veoma raširena u celom svetu. Iako sve konzervisane namirnice nisu zabrinjavajuće, konzervirani paradajz je posebno opasan, jer se zbog njegove visoke kiselosti neprijateljska hemikalija zadržava u njemu.

Litra konzervisanog paradajza obično sadrži oko 50 mcg bisfenola-A, a to je dovoljno visok nivo koji može da utiče na ljude, posebno na decu.

( T.M. / Izvor: Haber.ba )