LOŠE SE HRANIMO: Svaki peti Srbin je debeo!

Kako se hrane građani Srbije najbolje govori istraživanje Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", koje je pokazalo da je svaki drugi stanovnik Srbije prekomerno uhranjen, a skoro svaki peti gojazan

Nepravilana ishrana ima brojne posledice po zdravlje, a jedna od najčešćih je gojaznost, rekla je Tanjugu specijalista higijene u Institutu za jano zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" Jelena Gudelj Rakić.

Preporučujemo

Ona je, povodom Međunarodnog dana hrane (16. oktobar) naglasila da je gojaznost i faktor rizika za nastanak mnogih bolesti kao što su šećerna bolest, infarkt, šlog, maligne bolesti.

A kako se hrane građani Srbije najbolje govori najnovije istraživanje Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", koje je pokazalo da svaki drugi stanovnik Srbije prekomerno uhranjen, a skoro svaki peti gojazan.

Oko 18 odsto dece i mladih od sedam do 19 godina je umereno gojazno i gojazno, a kako kaže dr Gudelj Rakić, poznato je da se kod onih koji imaju poremećaj uhranjenosti u detinjstvu, to nastavlja i u kasnijem životnom dobu.

Nepravilna ishrana, prema njenim rečima, ne dovodi samo do gojaznosti već se smanjuje unos važnih elemenata za normalno funkcionisanje organizma.

- Zdravlje ljudi zavisi od pravilne ishrane, koja podrazumeva ne samo pravilan odabir namirnica koje koristimo već i način njihove pripreme, kao i redovnost obroka u toku dana - naglasila je Gudelj Rakić.

Ona je ukazala da je za pravilnu ishranu najvažnije ne preskakati obroke, odnosno da su za dobro zdravlje potrebna tri obroka i dve užine u toku dana.

Iz ishrane treba izbaciti slane i slatke grickalice, beli šećer, gazirane i negazirane sokove, gotova jela, suhomesnate proizvode, punomasne sireve, kajmak, pavlaku, buter, majonez, kečap, a iz zamrzivača zalihe svinjskog mesa i lisnatog testa.

Dr Gudelj Rakić naglašava da u ishranu obavezno treba uvesti pahuljice, integralno brašno i testenine, crni hleb, integralni pirinač, proso, ječam, zatim pasulj, sočivo, grašak, boraniju, biljne čajeve, prirodne biljne začine kao što su bosiljak, mirođija, peršun.

Mesta na trpezi mora biti i za sveže voće i povrće, zatim posna mesa kao što su piletina i ćuretina bez kožice, riba, mleko i mlečni proizvodi sa manjim sadržajem masnoće, nerafinisana ulja.

Gudelj Rakić je naglasila da je važno i kako se namirnice pripremaju, da se izbegava prženje i pohovanje, a da se meso i povrće kuvaju.

(Telegraf.rs / Tanjug)