Srpske zdravice na slavama i danas žive u nekim krajevima naše zemlje: Kome se i na koji način nazdravlja?

Da li znate odakle vodi poreklo zdravica na slavama? Različite reči zdravice prate razne krajeve

U današnje vreme malo je poznato da svaka zdravica ima svoj naziv. One mogu prilično da se razlikuju od mesta do mesta i u zavisnosti od poštovanja tradicije i koliko ste upoznati sa našim folkloromm, ali manje više svi znamo šta su.

Zdravice ili napajalice su vrsta beseda koje se drže uz čašu vina ili rakije za vreme svečanih obeda, uglavnom na slavama, svadbama, krštenjima, porodičnim skupovima i slično, na kojima je najčešće okupljen veći broj gostiju. Osoba koja drži zdravicu i koju narodski nazivamo "nazdravičar", bira reči kojima će da poželi sreću i blagostanje osobi, porodici ili skupu u čiju čast se održava svečanost.

Preporučujemo

Pa iako ima toliko povoda, ubedljivo su najpoznatije one na slavama, koje se, a ovo sigurno niste znali, drže po ustaljenom redu.

Prva čaša se diže za zdravlje domaćina i ukućana, i to uz reči: "Za pomozi Bože, U dobri čas". Drugom se pozdravljaju kumovi i prijatelji "U slavu zakona i krsnog imena, U bolji čas", dok je treća namenjena za zdravlje komšija i gostiju, biranim rečima: "Za Svetu Trojicu, U slavu Božiju, U slavu sveca zaštitnika".

Ako ste stigli do četvrte čaše izgovara se: "Kako Gospod zapoveda, U zdravlje domaćina, Za četiri stupa jevanđelja", kod pete se ponovo pominje domaćin: "Za Petozarne mučenike, Za zdravlje domaćina", koji tada uzvraća sa: "U zdravlje prijatelja i gostiju". Na reči uz šestu čaša: "Za čestitost bora i sabora", domaćin odgovara zdravicu "Za zdravlje komšija zvanih i nezvanih".

Sedma čaša posvećena je "za sofre, obraza i viđenja, za zdravlje kumova i prijatelja", a osma za dzravlje domaćina i suseda. Kod devete zdravice pije se za zdravlje i napredak omladine, a deseta je posvećena kumovima i prijateljima.

Jedanaesta čaša postaje komplikovana jer se tada nazdravlja i pije sa ukrštenim rukama bez ikakve besede, jer su svi poprilično pijani da bi mogli da se sete čemu bi nazdravili, ali je tu zato i dvanaesta čaša koja se nazdravlja sa :Za poslađenije", odnosno da se zaslade sve prethodne zdravice. Ako ste još na nogama do trinaeste čaše, ona se zove "ispratnica", odnosno zdravica za rastanak.

Odakle potiče običaj nazdravljanja

Običaj nazdravljanja je prilično star i vodi poreklo iz paganskih vremena, kada se dizala čaša (tj. pehar sa vinom ili pivom) koji je bio posvećen bogovima. Vremenom se ovako nazdravljanje prenelo na vladare i osvajače koji su slavili svoje pobede, dok ovaj običaj nije pustio u posebnim svečanostima.

Kako navodi istoričarka Dijana Vasiljević, postoji čitav niz nazdravljanja kod različitih naroda, od kucanja čašama, kako bi se oterali zli duhovi, pa do ispijanja pića.

Stari Rimljani su nazdravljali uz podizanje čaše u čast prijatelju i to se na latinskom zvalo "tostus", u prevodu "pečen", jer se hleb stavljao u vino i tako se nazdravljalo. Ova reč će tako, vremenom, u engleskom jeziku postati reč "toasting" ili zdravica. U Skandinaviji je zdravica "skol" - izvedena od reči lobanja, jer se često iz nje nazdravljalo. U Grčkoj domaćin prvi nazdravlja i pije vino, što je bio znak da je vino ispravno i da nije pokvareno.

U srednjem veku su se kucali čašama tako da je vino prelivo iz jedne u drugu, a što je opet vezano za čestim sipanjem otrova u čaše, pa su na taj način svi mogli da budu sigurni da ih niko ne truje.

Slava je kod Srba jedan od najvažnijih događaja u toku godine, kada se uz bogatu sofru nazdravlja domaćinu. Različite reči zdravice prate razne krajeve, a primera radi, jedna od najinteresantnijih je sa Metohije gde se kaže:

"Neka se preliju bačve sa vinom, domovi sa žitom i zdravljem, a polja sa rodom i berićetom!", pa pošto se malo otpije, u istu času se doliva još vina "da bi mali porasli", nakon čega se nastavlja zdravica: "Ovako za omlađije, neka Bog omladi u domu, u toru i na svakom mestu, neka Bog mladež izvede na dobar put, te neka budu bolji od njihovih starijih".

Kada je dan slave, domaćin takođe ima i "obavezu" da nazdravlja. Domaćin ili neko ko sedi na vrh sovre nazdravlja, ali se i po tome gleda i bira ko će sedeti na čelu. Onaj koji ima ima mesto na čelu slavske trpeze treba da održi zdravicu, ali ujedno mora da bude vešt govornik, da ume da blagosilja, da poželi sreću, napredak i zdravlje domaćinskoj kući u kojoj je, ali da nazdravi svim gostima koji su tu.

Uz zdravice, međusobno svi okupljeni često znaju i da ukrštaju svoje časte, najćeše uz rakiju. Na taj način gosti  međusobno žele da stave jedno drugome do znanja da im je stalo do njihovog zdravlja.

I upamtite, ako neko nazdravi, smatra se uvredom da se ne uzvrati ili ne ispije zdravica koju neko pošalje. I to su ta naša, srpska, nepisana pravila, koja se i dan-danas poštuju.

(Ona.rs/ Banjaluka.net)