Današnju slavu obeležava najveći deo pravoslavaca: Evo koji 6 stvari je dobro uraditi na Svetog Nikolu

Sveti Nikola, jedan od najpoštovanijih svetaca u pravoslavlju, slavi se 19. decembra i važi za krsnu slavu sa najvećim brojem slavara u Srbiji. Nije slučajno što se uz njegovo ime vezuju reči čudo, zaštita i pomoć u nevolji. U narodu je ostao upamćen kao tih, nenametljiv dobrotvor, svetac koji pomaže bez buke i bez svedoka, zbog čega se i današnji običaji oslanjaju upravo na tu simboliku.

Sveti Nikola, poznat i kao Nikola Mirlikijski i Čudotvorac, bio je episkop u gradu Mira u Likiji, na prostoru današnje Turske. Živeo je u 4. veku i u celokupnom hrišćanskom svetu poštovan je kao svetitelj čije su molitve donosile isceljenje, zaštitu i utehu. Prema predanju, iz njegovih moštiju neprestano izvire sveto miro, koje se vekovima koristi kao pomoć bolesnima.

Zaštitnik putnika, moreplovaca i siromašnih

U hrišćanskoj tradiciji Sveti Nikola važi za zaštitnika mornara, putnika i svih koji se nađu u opasnosti. Verovalo se da je spasavao brodove tokom oluja i čuvao ljude na putu, zbog čega su se nekada brodovi na njegov praznik zaustavljali, spuštali sidra i čekali sutrašnji dan. Otuda i verovanje da na Svetog Nikolu ne treba kretati na put, već dan provesti mirno, u kući i molitvi.

Nikoљdan se doživljava kao praznik radosti, ali i kao dan kada se posebno gleda na dela, ne na reči. Zato se u narodu ustalilo verovanje da na ovaj dan valja uraditi nekoliko stvari koje donose mir, blagoslov i dobru energiju u dom.

Šest običaja koji se vezuju za Svetog Nikolu

Prvo i najvažnije jeste učiniti dobro delo. Po uzoru na svetitelja koji je pomagao tajno, veruje se da je najbolje nekome pomoći nenametljivo i bez potrebe da se o tome govori. Bilo da je reč o novčanoj pomoći, hrani, lepim rečima ili simboličnoj humanitarnoj poruci, smisao je u nameri, ne u veličini dela.

U pojedinim krajevima Srbije održalo se verovanje da se na Svetog Nikolu posebno mole bračni parovi koji žele potomstvo. Smatra se da su njegove molitve snažne i da donose utehu, nadu i blagoslov onima koji čekaju.

Darivanje dece je još jedan običaj koji se neguje na ovaj dan. Ne radi se o vrednosti poklona, već o znaku pažnje. Jabuka, čokolada ili nekoliko bombona simbolično prizivaju radost, zdravlje i blagostanje u porodici.

Posebno mesto zauzima običaj praštanja dugova. Veruje se da oprost donosi unutrašnji mir i omogućava da se u novu godinu uđe rasterećen. Ako potpuni oprost nije moguć, savetuje se da se tog dana makar ne potražuje dug i ne ulazi u rasprave.

Na Svetog Nikolu, u mnogim domovima se seje božićna pšenica, simbol života, rasta i napretka. Tradicionalno se sadi na Svetu Varvaru ili upravo na ovaj praznik, koji se smatra poslednjom prilikom za ovaj običaj.

Na kraju, veruje se da ovaj dan treba provesti mirno, bez putovanja i velikih planova. Nekada su i brodovi mirovali u čast svetitelja, a ista simbolika zadržala se do danas, kao poziv na tišinu, zahvalnost i sabranost.

Sveti Nikola se ne slavi bučno. Njegov dan podseća da su najveća čuda često tiha i da se prava snaga vidi u dobrim delima koja ne traže publiku.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.