Starinski recept za koljivo se prenosi sa kolena na koleno: Kao i tajna kako da žito NE BUDE GNJECAVO

Žito je jedno od onih jela koja se ne prave zato što su "u trendu"  već zato što znače nešto. Priprema se za slavu, zadušnice, parastos ili za sećanje na nekog dragog. U svakoj kući ima svoj miris i nijansu - ali smisao je isti: život, večnost i ljubav.

Za pravu teksturu i ukus, ne treba ti ništa više od strpljenja i par starih, proverenih koraka.

Preporučujemo

Sastojci:

• 500 g pšenice (celog zrna)
• 200 g mlevenih oraha
• 150-200 g šećera (ili po ukusu)
• 1 kesica vanilin šećera
• rendana kora limuna (po želji)
• prstohvat cimeta (po želji)
• prah-šećer za posipanje

Priprema:

Operite pšenicu više puta, dok voda ne postane potpuno bistra. Potom je potopite u hladnu vodu i ostavi da odstoji preko noći, to je ključ da se zrno kasnije lepo raskuva i ne raspadne.

Sutradan, vodu prospite i sipajte novu, pa kuvajte na tihoj vatri oko sat do sat i po. Bitno je da zrna omekšaju, ali da ne postanu kaša. Kad se pšenica "otvori" i zrno pukne, znači da je gotova.

Ocedite je, raširim po čistoj kuhinjskoj krpi i ostavite da se suši i hladi. Ovaj deo većina preskoči, i tu se napravi greška. Ako žito ostane vlažno, postaće gnjecavo i teško, a ne rastresito. Neka se suši makar dva-tri sata, a ako može i duže, još bolje.

Kad se potpuno ohladi, sameljite je na krupno u mašini za meso. Zatim dodajte šećer, orahe, vanilin šećer, limunovu koru i po želji malo cimeta. Sve se promeša rukama, lagano, da se sastojci povežu.

Na kraju, prebacite na tanjir ili činiju, poravnajte površinu i pospite prah-šećerom kroz sitno sito da izgleda čisto i uredno. Po tradiciji, na sredini se napravi krst od oraha.

Kako da žito ne bude gnjecavo

Najvažnije je da pšenicu:

• dobro ocedite - nikako je ne koristi dok se potpuno ne osuši,
• ne meljete dok je topla, jer toplota stvara vlagu,
• ne prekuvate - zrno treba da bude mekano, ali da se vidi i "oseti pod zubom".

Ako želite da izgleda lepo i na stolu, koristite sitno mlevene orahe i nemojte preterivati sa šećerom - on vlaži smesu. Umesto toga, deo šećera možete zameniti medom, koji daje sjaj i bogatiju teksturu.

Žito nije samo poslastica. To je mali ritual sećanja, miris dima i tišine u kući, trenutak kad se zastane. Jer baš kao zrno pšenice koje mora da "umre" da bi dalo novi život - i svaka naša molitva, kad se izgovori sa mirom, postaje seme nečeg novog.

(Ona.rs)