Stara pravila za Đurđic kojih se mnogi plaše: Ovo su sva narodna verovanja, nikako se ne smeju kršiti

Đurđic, crkveni praznik posvećen Svetom Đorđu, obeležava se 16. novembra i iako nije crveno slovo, u narodu ima težinu koju retko koji datum nosi. To je dan kada se stara verovanja bude, kada počinju Vučiji dani i kada se u mnogim kućama i selima ponašanje menja, opreznije se radi, tiše se govori, ništa se ne iznosi iz kuće, a sve sa jednim ciljem: da se izbegne nesreća koju, prema predanju, može prizvati i najmanji prestup.

Preporučujemo

Ovaj praznik je u srpskom narodu oduvek bio više od običnog datuma u kalendaru. To je spomen na hrabrog mučenika Svetog Đorđa, ali i na vekovno iskustvo ljudi koji su pokušavali da razumeju prirodu, zimu, zveri i tajanstvene cikluse koje su kroz običaje prenosili dalje.

Ko je bio Sveti Đorđe i zašto ga slavimo dva puta

Sveti Đorđe, rimski vojskovođa iz vremena cara Dioklecijana, stradao je 303. godine jer nije odustao od svoje vere. Njegovo ime vezuje se za hrabrost i borbu protiv zla, a Crkva ga slavi dvaput:

6. maja, Đurđevdan, dan njegovog stradanja,

16. novembra, Đurđic, sećanje na prenos njegovih moštiju u Lidu Palestinsku.

Na ikonama se prikazuje kao ratnik sa kopljem ili mačem, najčešće na konju dok ubija aždahu, prizor koji uvek podseća da borba dobra protiv zla nikada nije bila samo metafora.

Šta se na Đurđic ne sme raditi: Zabrane koje se prenose generacijama

Iako nije crveno slovo, ovaj dan ima svoj nepisani kodeks. Prema narodnom predanju, određene radnje na Đurđic mogu doneti nemir, bolest, pa čak i nesreću tokom cele godine.

1. Zabranjeni su teški i naporni poslovi

Na ovaj dan se ne radi ništa što iscrpljuje. Teški kućni poslovi, kopanje, nošenje tereta, sve se ostavlja po strani, jer se veruje da takvi poslovi donose zamor i nered u domu.

2. Lov je strogo zabranjen

Najpoznatije pravilo Đurđica tiče se lovaca. Veruje se da ko krene u lov na ovaj praznik može biti praćen nesrećom čitave godine. U danima koji uvode u zimu, ova zabrana bila je posebno duboka i u prošlosti se gotovo bez izuzetka poštovala.

3. Ništa se ne iznosi iz kuće

Od Đurđica pa sve do Svetog Mrate, u periodu Vučijih dana, iz doma se ne iznosi ništa: ni hrana, ni odeća, ni predmeti. Ovaj običaj povezuje se sa zaštitom ognjišta i verovanjem da onaj ko "iznese" nešto iz kuće može "izneti" i svoju sreću.

4. Bez ručnog rada

Žene na Đurđic ne predu vunu, ne pletu, ne šiju. Isto se savetuje i krojačima i obućarima. U narodnom predanju, igle, konci i opanci tih dana treba da miruju kako bi se izbegao maler u narednoj godini.

5. Ne pere se veš

Pranje veša i tkanina takođe spada u zabrane. Ovaj običaj vezan je za verovanje da se na praznike ništa "ne ispira", kako se porodica ne bi našla u nevoljama.

Vučiji dani: Period kada se veruje da vukovi slušaju

Od 16. do 24. novembra traju Mratinci, ili Vučiji dani, period isprepletan strahopoštovanjem prema vuku, životinji koja je u srpskoj tradiciji simbol i opasnosti i zaštite. Sveti Mrata slavi se kao njegov zaštitnik, a u narodu se veruje da tih dana "obiđe sve domove" i posmatra ko poštuje pravila.

Ko ne poštuje običaje, prema starom verovanju, može se suočiti sa nevoljom koju simbolično donosi vuk, a najteži znak kazne je pojava "hromog vuka", kriveljana, najopasnijeg u narodnim predanjima.

Narodno predskazanje: Kakva će biti zima

Mratinci su oduvek bili ključ za predviđanje zime.

Ako je vreme maglovito – zima će biti promenljiva, vlažna i blaga.

Ako su dani vedri – očekuje se oštra, duga i hladna zima.

(Ona.rs)