Sutra je Pokrov Presvete Bogorodice: Slava je ove godine posna, a u središtu praznika su molitva i porodica

Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra, 14. oktobra, obeležavaju Pokrov Presvete Bogorodice, praznik posvećen njenom molitvenom zastupništvu i zaštiti vernika. Porodice koje ovaj dan proslavljaju kao krsnu slavu ove godine pripremaju posnu trpezu, jer praznik pada u sredu. Istog dana obeležava se i spomen Svetog apostola Ananije i Prepodobnog Romana Slatkopojca.

Pokrov je za vernike praznik utehe i nade, dan kada se Bogorodici obraćaju molitvom za pomoć, zdravlje svojih bližnjih i mir u domu. Njegov smisao vezuje se za predanje o zaštiti nad okupljenim narodom, a u porodicama koje ga slave dobija i posebnu toplinu, kroz okupljanje ukućana i gostiju za slavskim stolom.

Preporučujemo

Šta se praznuje i koji običaji prate ovaj dan

Prema crkvenom predanju, tokom svenoćnog bdenja u crkvi Vlaherne u Carigradu, 911. godine, Sveti Andrej Jurodivi ugledao je Presvetu Bogorodicu kako nad okupljenim vernicima prostire omofor, odnosno pokrov. Viđenje je pokazao svom učeniku Epifaniju, a praznik je ustanovljen u znak sećanja na ovaj događaj i Bogorodičino zastupništvo pred Bogom.

Obeležavanje praznika prvenstveno je vezano za odlazak na bogosluženje i molitvu. Vernici se Bogorodici obraćaju za zaštitu i snagu u teškoćama, dok porodice koje slave pripremaju slavsku sveću, kolač, žito i vino, prema ustaljenoj slavskoj praksi i dogovoru sa svojim sveštenikom.

Običaji se mogu razlikovati od kraja do kraja i od porodice do porodice, ali smisao slave ostaje isti: zahvalnost Bogu, molitva i gostoprimstvo. Priprema doma i ručka prati praznik, a vrednost slavlja ne meri se brojem jela ni količinom potrošenog novca.

Posebno mesto ima okupljanje porodice, doček gostiju i čuvanje običaja koji se prenose sa starijih na mlađe. Uz pripremu kolača i trpeze, to je prilika da deca saznaju zašto porodica slavi, kome je praznik posvećen i zbog čega se slavska sveća pali.

Istog dana Crkva se seća i apostola Ananije, koji je krstio Savla, budućeg apostola Pavla, kao i Romana Slatkopojca, poznatog po crkvenom pesništvu i pojanju.

Posna slavska trpeza i prebranac koji može da se pripremi unapred

Pošto Pokrov ove godine pada u sredu, slavska trpeza je posna. To podrazumeva pripremu jela bez mesa, mlečnih proizvoda i jaja, uključujući i slavski kolač i sitne kolače. Za pojedinosti posta, posebno kada je reč o ribi, domaćini mogu da se posavetuju sa svojim sveštenikom.

Na stolu se mogu naći posna sarma, prebranac, pečene paprike, salata od kupusa, turšija i pita sa pečurkama, a za kraj pita sa jabukama ili posni kolači sa orasima. Prebranac je posebno praktičan za slavsku trpezu, jer se priprema unapred i može da se posluži topao ili hladan.

Za jednu veću posudu potrebno je oko 500 grama belog pasulja, 700 grama crnog luka, približno 100 mililitara ulja, kašika slatke mlevene paprike, dva lista lovora, so i biber po ukusu.

Pasulj se potopi prethodne večeri, zatim ocedi i skuva u svežoj vodi sa lovorom, dok ne omekša, ali zrna ostanu cela. Deo vode od kuvanja treba sačuvati.

Luk se iseče na rebarca i polako dinsta na ulju dok sasvim ne omekša. Posuda se zatim skloni sa vatre, umeša se mlevena paprika i dodaju so i biber. U vatrostalnu posudu ređaju se pasulj i luk, pa se nalije malo sačuvane vode, dovoljno da jelo ostane sočno.

Prebranac se peče na 180 stepeni oko 40 do 50 minuta, dok se površina blago ne zapeče. Po potrebi se tokom pečenja doda još malo vode, a pre služenja ostavi da odstoji.

Takva trpeza čuva poznate ukuse domaće kuhinje i ostavlja domaćinima više vremena za ono zbog čega se gosti i okupljaju, zajednički praznik, razgovor i porodicu.

(Ona.rs)