Šta je regresija sna? Većina beba će biti pogođena poremećajem spavanja

Kad god deca dođu u značajnu fazu svog razvoja - puzanje, hodanje, pričanje, razboljevanje, izbijanje zuba ili činjenica da su postali brat ili sestra, postoji mogućnost da to utiče na njihov san

Za parove koji imaju bebu, najizazovni problem je svakako količina bebinog, ali i njihovog sna. Ukoliko nikako ne možete da uspostavite normalnu rutinu i mučite se svake noći sa ponovnim uspavljivanjem duži period, to se naziva regresijom sna.

Objašnjavajući šta je regresija sna, Loren Pikok, konsultant za spavanje u Little Sleep Starsu, kaže da se to generalno odnosi na iznenadno uočeno pogoršanje dečjeg obrasca spavanja, koje se obično karakteriše poteškoćama u ponovnom uspavljivanju i/ili noćnom buđenju koje dešava sve češće i verovatno je dužeg trajanja.

Preporučujemo

Spavanje nije linearno, objašnjava ona, a kao i svi drugi aspekti razvoja, spavanje "sazreva" tokom vremena uz primetnu promenu koja se dešava u prvih šest meseci.

- Kada dođe do ove promene, periodično noćno buđenje postaje normalan deo obrasca spavanja - kaže Loren Pikok, a piše Yahoo.

Zatim, kad god deca dođu u značajnu fazu svog razvoja - to može da bude puzanje, hodanje, pričanje, razboljevanje, izbijanje zuba ili činjenica da su dobili brata ili sestru, postoji mogućnost da je to ono što utiče na njihov san.

Pikok sugeriše da je termin "regresija" zapravo veoma pogrešan, jer se nijedan od ovih događaja ne dešava kao rezultat toga što dete unazađuje svoj napredak; naprotiv, dešava se u situacijama kada dolazi do napretka, dodaje ona.

Ali za roditelje koji nemaju mira i sna, to definitivno može izgledati kao korak unazad u poređenju sa onim mirnim danima spavanja kada je bilo dovoljno samo nahraniti ih i maziti ih da bi se ponovo uspavali.

Većina beba će biti pogođena poremećajem spavanja u nekom trenutku u prvih nekoliko godina života, ali će neka deca biti manje pogođena od drugih.

- Sve bebe doživljavaju promene u svom obrascu spavanja i mnoge će proći kroz faze u kojima spavanje postaje izazovnije. Neki mališani imaju složeniji odnos sa snom od drugih i tako dok će neka deca iskusiti češće i upornije poremećaje sna, a druga će se lakše kretati kroz ove neizbežne uspone i padove - objašnjava Pikok.

Dobra vest je da ovo neće trajati zauvek. Loša vest je da čak i kada vaša beba poraste, verovatno će se dešavati slične stvari.

Znaci da vaša beba možda ulazi u takozvanu regresiju sna uključuju:

• postaje sve teže uspavati je
• budi se češće nego što je to bilo uobičajeno
• budi se noću, a zatim i ostaje budna duži period - nešto što stručnjaci za spavanje nazivaju "podelom noći"
• budi se ujutro mnogo ranije

- Postoji popularna priča o regresiji sna koja se dešava u određenim fazama odrastanja, pa tako obično čujemo da se dešava u periodu kada beba ima četiri meseca, osam meseci, 18 meseci i dve godine, kaže Pikok i dodaje:

- Međutim, neke porodice će imati utisak da njihovo dete nikada nije doživelo regresiju, dok će druge osećati da ih svaka pojedinačna teško pogađa.

Kako rešiti problem

Ako se trenutno mučite, stručnjak za spavanje odojčadi Kejti Palmer predlaže da održavate dobru higijenu sna.

- Ovo uključuje dobru rutinu tokom dana, blagovremeno odlaženje u krevet, dobru rutinu pre spavanja i omogućavanje vašem detetu da se samo smiri - kaže ona.

Specijalista za spavanje dodaje da ako dete prolazi kroz razvojni skok, može biti više uznemireno kada je u pitanju odlazak na spavanje - a ako to otkrijete, možete mu pomoći tako što ćete zadržati poznate rutine i granice.

Naravno, postoje određeni trenuci kada bi roditelj mogao pomisliti: da li nešto drastično nije u redu sa mojim detetom jer ono ne spava? A ako to osećate, definitivno je vredno razgovarati sa specijalistom za spavanje o tome - ili u najmanju ruku sa svojim lekarom opšte prakse.

Ako je san deteta većinu vremena dovoljno dobar u smislu kvaliteta i kvantiteta - onda je ponekad samo saznanje da su izazovniji periodi biološki normalni i da će proći, sve što je roditeljima potrebno, napominje Pikok.

- Sva deca će, pre ili kasnije, doći do faze da spavaju tokom noći - dodaje ona.

Ali ako detetu ne odgovara količina sna koju dobija, na primer, ako je redovno umorno i razdražljivo tokom dana ili su mu potrebni sati da se spremi za spavanje svake noći - to ukazuje na sve prisutniji izazov sa spavanjem, a ne na kratkoročnu regresiju, objašnjava ona.

- Ponekad su ovi izazovi poduprti fiziološkim aspektima kao što su nelagodnost u varenju ili dnevno spavanje koje nije optimalno. Obrasci ponašanja koji su se razvili oko sna ne pomažu detetu da dobro spava - zaključuje Pikok.

(Ona.rs)