Ginekolog objašnjava zašto je u trudnoći neophodno održavati kilažu pod kontrolom: Jede li trudnica za dvoje?

Neadekvatna ishrana tokom trudnoće, bilo ona nedovoljna ili preobilna, može i te kako uticati na zdravlje trudnice ali i rast i razvoj ploda

U prošlosti dominatno uverenje da trudnice treba da “jedu za dvoje” danas je zamenjeno stavom da kilažu tokom devet meseci, ali i pre trudnoće kao i nakon porođaja, treba držati pod kontrolom. Kako stručnjaci naglašavaju, reč je o zdravstvenom, a ne estetskom razlogu - idealnom kilažom sprečavaju se potencijalne komplikacije kako po zdravlje majke tako i po zdravlje ploda.

- U prvom trimestru ne bi trebalo da dođe do promene u težini trudnice - kaže ginekolog dr Tatjana Bojović i dodaje: - Do navršene šesnaeste nedelje trudnoće težina bi trebalo da se poveća za kilogram, dok maksimalno povećanje telesne težine ne bi trebalo da prelazi od 10 do 12 kilograma, što ima veze i sa visinom trudnice.

Preporučujemo

Kako kaže dr Bojović, ovim zadatim parametrima, kao i pravilnom ishranom, postići će se opšte telesno i psihičko zdravlje trudnice kao i normalan rast i razvoj ploda. S druge strane, prevremeni porođaj, nedovoljna uhranjenost bebe, gestacijski dijabetes, hipertenzija i respiratorni problemi samo su neke od posledica neadekvatne ishrane tokom trudnoće, bila ona nedovoljna ili pak preobilna.

- Gojaznost je, pre svega, posledica lošeg zdravlja i loših navika i kao takva ima i svoje posledice po zdravlje majke i bebe. Može doći do povećanja nivoa šećera u organizmu, što povećava nivoe insulina, a oni dalje utiču na slabiji metabolizam u perifernim tkivima majke. Posteljica do određene mere ima zaštitni efekat na plod. Ukoliko nastupi opšta hipoksija, odnosno manjak kiseonika u tkivima kao posledica anemije, ili hipoproteinemija odnosno manjak proteina, posledice mogu biti fatalne i za majku i za plod - upozorava dr Bojović.

Kada je reč o ishrani u trudnoći, preporuke nutricionista i ginekologa u pogledu izbora, količine i kvaliteta namirnica slične su onima koji važe za zdravu ishranu opšte populacije - dovoljno vitamina i minerala uz balans između proteina, ugljenih hidrata i masti.

Cilj je da se zadovolje posebne nutritivne potrebe tokom trudnoće i laktacije, očuva zdravlje, ali i steknu zdravije navike u ishrani kojima će se poroditelje voditi i posle trudnoće. Posebni dijetetski režimi preporučuju se kada trudnoću prate pojedina oboljenja poput šećerne bolesti, hipertenzije, gojaznosti ili pothranjenosti i tada se treba pridržavati saveta i ishrane propisane od strane nutricionista.

(Ona.rs/Tamara Kostić)