Vaskršnja čuda: Vodič kroz Svetu zemlju Dušan Mihalek o dve malo poznate legende iz Jerusalima

Priča o templarskim mukama sa blagodetnim ognjem i svetom miru pomešanom sa suzama Svetog Save

Jerusalim je sveti grad za sve monoteističke religije. Grad svetosti, ali i grad legendi. Jerusalimske legende su jako lepe, a Dušan Mihalek , čuveni vodič po svetog zemlji, često voli da ih priča.

Jedna od njih je, prigodno današnjem prazniku Vaskrsu, i  legenda o blagodetnom ognju.

Preporučujemo

- Blagodetni oganj koji na Veliku subotu u dva sata popodne silazi i širi se iz Hrama Vaskrsenja Hristovog, takođe poznatog i kao hram Groba Gospodnjeg ili crkva Vaskrsenja Hristovog (crkva Svetog Groba); spušta se isključivo pravoslavnom patrijarhu - započinje svoju priču za Ona.rs Mihalek o poznatoj misteriji koja se svake godine odigra na brdu Golgota, unutar zidina Starog grada Jerusalima u Svetoj zemlji, koji se smatra centrom hrišćanskog sveta.

No, legenda kaže da, kada su krstaši, koji su već bili katolici 1099. godine osvojili Jerusalim, došli sa svojim biskupom na Isusov grob, i kada su ušli unutra sa svećom - ništa se nije dogodilo.

- Biskupu se jednostavno nije upalila sveća na Veliku subotu. Templari su se usplahirili i otišli na mesto gde se danas nalazi Zlatna kupola i gde su oni napravili svoj "hram" (eng. "templ", po čemu i nose ime Templari), gde je ušao ponovo sa svećom - ali se opet ništa nije dogodilo. Uznemireni, ipak su se odlučili da pozovu pravoslavnog patrijarha, koji je došao - i upalila mu se sveća - pripoveda Mihalek.

To je jedna od legendi koja, eto, od tada, već hiljadu godina postoji u Jerusalimu da se Blagodetni oganj nikome drugom do pravoslavnom patrijarhu.

- Više puta sam bio i gledao taj čin. I to je zaista veliko uzbuđenje. Nisam čovek sklon misterijama, međutim, to je zaista fantastično kako se vatra pojavljuje i iz te ogromne crkve Isusovog groba odlazi u grad... Kako taj plamen prolazi kroz ulice grada i kako se ljudima na ulicama pale sveće bez šibica i ičega. To je jako lepo i jedna od glavnih atrakcija uskršnjih praznika u Jerusalimu - objašnjava vodič.

A upravo u vezi sa Isusovim grobom i njegovim stradanjem jeste druga legenda koju Mihalek voli da spomene – kada je naš Rastko Nemanjić, odnosno Sveti Sava dolazio na hodočašće na mesto Hristovog raspeća.

- Da bi posetili Isusov grob, ne možete a da ne prođete pored ploče miropomazanja, gde su Hrista miropamozali. Tu i dan-danas, 2000 godina kasnije ljudi dolaze da vide jedno od čuda, jer se iz tog kamena i dalje toči miro, sveta tečnost sa kojom su Isusa pomazali. I uvek kad ulazim i izlazim odatle, kao i sav narod, uvek stavim svoje ruke na tu ploču - opisuje Mihalek.

Međutim, kako legenda kaže, kada je Sveti Sava došao, kako piše u njegovim biografijama Domentijana i Teodosija Hilandarca, Rastko Nemanjić je "bio sklon suzama".

- Njegovi biografi su ubeležili da je on veoma mnogo plakao, a da su njegove suze  obilno padale na tu ploču miropomazanja. A ja, otkada sam to pročitao pa do današnjeg dana kad god dođem na ploču miropomazanja i protrljam svoje ruke po njoj, pored toga što uvek osetim to Isusovo pomazanje, uvek pomislim i na našeg Svetog Savu i na utisak da se i deo tih njegovih suza nalazi u tom svetom miru - završava čuveni vodič po Svetoj zemlji.

(Ona.rs)