Kako se zaista posti na Veliki petak: Ovo je dan tišine, molitve i jednog važnog trenutka u 15 časova

Veliki petak nije samo tek kalendarski dan, to je metafora za ljudsku patnju, iskupljenje i tišinu u kojoj odzvanjaju najdublje istine hrišćanstva. Tog dana je, prema predanju, Gospod bio razapet na Golgoti, ostavljen od sveta, ali ne i od vere. Zato se Veliki petak obeležava postom koji je drugačiji od svih ostalih - i po svojoj težini, i po svojoj simbolici.

Preporučujemo

Post na vodi

Na Veliki petak, post se po pravoslavnom crkvenom pravilu obavlja "na vodi" - što znači bez ulja, bez ribe, bez bilo kakvih začina. Hrana, ako se uopšte uzima pre zalaska sunca, mora biti krajnje jednostavna: hleb, bareno povrće bez ulja, sveže ili suvo voće, med ili pirinač kuvan u vodi.

Zvuči strogo - i jeste. Jer, poenta nije u ukusu, već u odricanju.

Uprkos uvreženim zabludama, čak ni krompir salata sa uljem, riblja čorba, niti industrijski posni proizvodi poput krekera, čipsa ili posnih napolitanki nisu prikladni tog dana. Iako tehnički "posni", ti proizvodi često sadrže ulje, margarin ili želatin, što ih automatski izuzima iz okvira velikopetkovnog posta.

Trenutak prelomnog bola

U liturgijskom smislu, oko 15 časova (u isto vreme kada je, po predanju, Isus izdahnuo na krstu), iz crkve se iznosi plaštanica - platno koje simbolizuje Hristovo telo.

Prema predanju, kad je oko tri sata popodne (po našem računanju vremena) svoj duh predao Ocu, sva priroda, Božja tvorevina, pobunila se protiv nepravde i zločina: pomračilo se Sunce, otvarali se grobovi, zatresla se zemlja. Zavesa u hramu se rascepila odozgo do dole. Kamenje se, uz strašan prasak, raspadalo. Stene su pucale.

Tako su se, prema predanju, obistinile Hristove reči da će i mrtvo kamenje svedočiti živoga Boga. Kapetan koji je stražario kod krsta, rekao je da je taj čovek zaista bio pravednik, a okupljeni narod obuzeo je neizrecivi užas.

Mnogi vernici se do tog trenutka uzdržavaju i od hrane i od pića - u znak saučešća u Hristovom stradanju.

Nakon toga, može se uzeti lagan obrok, opet isključivo na vodi. Međutim, oni koji se pridržavaju strogog monaškog tipika, ostaju bez hrane i pića do zalaska sunca.

Ko je razrešen posta

Crkva pokazuje pastirsku mudrost i milost: trudnice, deca, bolesni i stariji razrešeni su strogih pravila. Ali i njima se preporučuje uzdržanost, kako u jelu, tako i u ponašanju.

Jer Veliki petak nije samo fizički post. To je i dan duhovnog ćutanja.

Tišina umesto zvona

Na Veliki petak nema liturgije, što je gotovo jedini takav dan u crkvenoj godini. Crkvena zvona ćute, a umesto njih se koristi staro drveno klepalo, koje podseća na vreme kada su prvi hrišćani veru ispovedali u tajnosti, iz katakombi.

Preporuka vernicima je da se uzdrže od glasne muzike, veselja, radosti svakodnevnice. Nema svadbi, nema veselja, nema opuštene atmosfere. Tog dana, svaki čin treba da nosi znak poštovanja prema najvećem činu ljubavi - Hristovom stradanju.

(Ona.rs)