Devojke, ispoštujte ovaj običaj uoči Velikog petka: Srbi imaju jedno posebno verovanje, sve ovo MORATE raditi

Sutra je Veliki petak, dan kada pravoslavni hrišćani širom sveta obeležavaju stradanje Isusa Hrista. Ovaj dan nosi duboku simboliku, jer podseća na trenutak kada je Isus raspet na krstu na Golgoti, pretrpevši smrt za spasenje sveta. Veliki petak je za hrišćane dan velike žalosti, i sve se u tom danu svodi na poštovanje tog trenutka - trenutka Hristove žrtve i patnje.

Post i uzdržavanje od radosti

Veliki petak se obeležava strogim postom. Vernici, u čast Hristove žrtve, ne uživaju u veselju, zabavama i proslavama. Na ovaj dan se, prema narodnim običajima, ne rade poslovi u polju ni u kući. U crkvi se ne služi liturgija, osim ako Veliki petak padne na Blagovesti. Od Velikog četvrtka do Vaskrsa, crkvena zvona ne oglašavaju, jer su ona simbol radosti, a tokom Velikog petka zvona su zamenjena drvenim klepetalima.

Plaštanica

Posebnost ovog dana jeste i postavljanje plaštanice na sto ispred oltara, koji simbolizuje grob Hristov. U nekim krajevima, vernici imaju običaj da nakon celivanja plaštanice, provuku se ispod stola na kojem je postavljena. Prema narodnom verovanju, ako se vernici pomole i pomisle neku lepu želju, ta želja će se ostvariti.

Striktni običaji i narodna verovanja

Veliki petak nosi i brojna narodna verovanja koja su se prenosila kroz generacije. Zanimljivo je da žene na ovaj dan ne smeju da uzimaju iglu, jer se veruje da će im na rukama izbijati plikovi. Iako je dan ozbiljan i ozbiljan, žene toga dana pripremaju vaskršnja jaja, koja će obojiti za predstojeći praznik. Prvo obojeno jaje ostavlja se sa strane i naziva čuvarkuća, i to je jaje koje se čuva do sledećeg Vaskrsa.

Takođe, na Veliki petak vernici se strogo pridržavaju posta - bez ribe i ulja. U kućama se ne pali vatra, a ni hleb se ne mesi tog jutra.

No, zanimljivo je da Srbi veruju da je upravo ovaj dan najbolji za kalemljenje voća, jer, kako kažu, "primi se sve što se nakalemi na Veliki petak".

Na Veliki petak ne samo da se ne dopušta nikakvo veselje, već se veruje da nije u redu puštati muziku. Takođe, crkvena zvona tog dana ne zvone, simbolizujući patnju i žalost. Narodno verovanje savetuje da danas nije dobro jesti koprive.

Običaji za devojke

U nekim delovima Srbije, veruje se da devojke koje na Veliki petak ukradu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk, mogu sanjati svog budućeg muža. Takođe, ako neko na taj dan opere kosu, veruje se da neće imati problema sa glavoboljom tokom cele godine.

Vaskrs

Nakon svih tih dana posta i žalosti, dolazi najvažniji trenutak u hrišćanskom kalendaru: Vaskrs. To je dan kada je Isus Hristos, prema hrišćanskoj veri, vaskrsao od mrtvih, pobedivši smrt i donoseći vernicima nadu u večni život. Vaskrs je dan radosti, dan kada se vernici okupljaju u crkvama, pričeste, i slave novi početak - pobedu života nad smrću.

Veliki petak i Vaskrs čine neizbrisivu celinu koja podseća na patnju, smrt, i vaskrsenje Isusa Hrista. Veliki petak je dan smirenosti, poštovanja, i žrtve, dok je Vaskrs dan radosti, nade, i zajedništva. Ovi praznici podsećaju vernike na najveće hrišćanske vrednosti: ljubav, žrtvu, i pobedu života nad smrću. Kroz običaje, verovanja i simboliku, ovi dani se duboko ukorenjuju u narodnu tradiciju, stvarajući nezaboravnu vezu između prošlih i budućih generacija.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.