Da li se čestita Veliki petak? Najveća greška koju mnogi prave na najtužniji dan u godini

Veliki petak je najtužniji i najuzvišeniji dan u hrišćanskoj tradiciji. Iako obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, ovaj dan nije vreme za slavlje, već za tišinu, post i molitvu. Upravo zbog toga, mnogi prave veliku grešku kada pokušaju da ga "proslave" slanjem čestitki. Da bismo razumeli zašto, potrebno je da se vratimo osnovama hrišćanske vere i da se setimo šta ovaj dan zaista znači.

Veliki petak - dan tuge i pokajanja

Veliki petak označava dan kada je Isus Hristos razapet na Golgoti. Na ovaj dan, crkve umesto zvona koriste klepala, a svi vernici obavezni su da poste i mole se, izražavajući tugu i poštovanje prema Hristovom stradanju. Ovaj dan nije dan radosti, nego dan smiraja i kontemplacije o velikoj žrtvi koju je Isus podneo za spasenje sveta. Iako je u crkvenom kalendaru označen crvenim slovom, to ne znači da je praznik u uobičajenom smislu reči, kao što su Božić ili Vaskrs.

Preporučujemo

Veliki petak nije praznik, već obeležavanje

Iako se često čuje da je Veliki petak praznik, ni teoretski, ni praktično, on nije obeležen kao dan proslave. Hrišćanski praznici, kao što su Božić, Vaskrs, i dani posvećeni svetiteljima, svi su to dani kada se slavi i peva, kada su to obeleženi trenuci radosti i zajedništva. U suprotnosti s tim, Veliki petak je dan obeležavanja, što znači da se posvećuje tišini, postu i molitvi. Ne postoji liturgija, osim ako Veliki petak ne padne na Blagovesti, kada se može služiti liturgija.

Zašto Veliki petak ima crveno slovo?

Možda se mnogi pitaju: "Zašto je onda Veliki petak označen crvenim slovom u kalendaru ako nije dan za slavlje?" Odgovor leži u tome da je na ovaj dan odigran ključni događaj u hrišćanskoj istoriji - raspeće Isusa Hrista. Ovaj dan ima duboko duhovno značenje, jer se sećamo velike žrtve koju je Isus podneo, što nam svima predstavlja put spasenja. Iako je to dan tuge, crveno slovo označava njegovu svetost i važnost za svakog hrišćanina.

Kako se treba ponašati na Veliki petak?

Na Veliki petak, vernici treba da se uzdrže od svih većih poslova i da vreme provedu u tišini i molitvi. To je dan kada se čitaju carigradski časovi, obavlja se večernja služba s iznošenjem plaštanice, i uveče se održava opelo nad grobom Hristovim. Ovaj dan je posebno težak i emotivan, a jedini put kada je moguće pričešće je tokom drugih dana Strasne sedmice, ali nikako na Veliki petak. To je dan kada se vernici prisete Hristove žrtve i kada je najvažnije biti u molitvi, a ne u slavlju.

Ne šaljite čestitke za Veliki petak

Iako mnogi smatraju da je uobičajeno slati čestitke za sve crkvene praznike, to nije slučaj sa Velikim petkom. Na ovaj dan, slanje čestitki vernicima može biti shvaćeno kao nepoštovanje. Za vernika, čestitanje Velikog petka je u rangu sa čestitanjem Zadušnica, dana kada se molimo za duše preminulih, a ne za proslavu.

Umesto toga, ako sutra dobijete čestitku sa željom "srećan Veliki petak", mir u duši i dobro zdravlje, možete zahvaliti osobi na lepim željama, ali je ljubazno podsetiti da Veliki petak nije dan za čestitanje. Za to će biti prilike dva dana kasnije, na Vaskrs, kada će vernici razmenjivati pozdrave: "Hristos vaskrse!" i "Vaistinu vaskrse!", što označava radost vaskrsenja.

Veliki petak nije dan za veselje, nego dan za obeležavanje najveće žrtve u hrišćanskoj istoriji. Iako je označen crvenim slovom, ne treba ga tretirati kao praznik, već kao dan pokajanja, molitve i razmišljanja o Hristovoj žrtvi. Stoga, sledeći put kad budete čuli ili primili čestitku za Veliki petak, podsetite se na duboko duhovno značenje ovog dana, jer je mnogo više od običnog datuma u kalendaru - to je trenutak kada vernici časte najveću žrtvu koja je ikada bila podneta.

(Ona.rs)