Šta se zapravo jede na Veliki petak? Mnogi pogreše baš u ovome
U dubokoj tišini dana kada je, prema hrišćanskom verovanju, Isus Hristos raspet, čitav pravoslavni svet ulazi u najdublji period žalosti – Veliki petak. Ovaj dan nije samo jedan od najznačajnijih u kalendaru Uskršnjeg posta, već i najstroži. Crkvena zvona utihnu, liturgije se ne služe, a vernici se povlače u mir i molitvu, bez radosti, pesme i veselja.
U narodnom običajnom krugu, Veliki petak je dan kada se ne započinju novi poslovi, ne pletu se kose, ne čuju instrumenti, i što je posebno važno – ne kuva se s uljem, ne mesi se hleb i ne toči se vino. Iako mnogi misle da čine ispravno, upravo na ovom danu najviše se greši – često nesvesno.
Preporučujemo
"Crkvena boja" za jaja se dobija ovako: Imaćete najlepšu i najjaču crvenu boju ako ih ofarbate na ovaj način
Da li se čestita Veliki petak? Najveća greška koju mnogi prave na najtužniji dan u godini
Post na vodi – šta to zapravo znači?
Pravila su jasna: na Veliki petak post se pojačava do maksimuma. To podrazumeva da se jede isključivo hrana pripremljena na vodi. Dakle, bez ulja, bez ribe, bez vina – i bez svih industrijskih proizvoda koji, iako naizgled "posni", sadrže skrivene sastojke koji ih čine neprikladnim za ovaj dan.
Na trpezi se mogu naći bareno povrće, kuvani pirinač, sveže ili suvo voće, hleb (koji nije sveže umesen), pa i med – ali ni trunka ulja ne bi trebalo da se nađe u pripremi jela. Takođe, iako nisu zabranjeni, pojedini sveštenici savetuju da se čak izbegava i soljenje hrane, kako bi se simbolično izbeglo "dosipanje soli na rane Hristove".
Najčešće greške koje pravimo
Riba i riblja čorba, krompir salata sa uljem, krekeri, napolitanke bez mleka, ratluk i žele bombone – sve su to namirnice koje mnogi u dobroj veri stavljaju na trpezu, verujući da su prikladne. Ipak, one sadrže ulje, margarin ili želatin, te ih je, makar na ovaj dan, bolje izostaviti.
Zanimljivo je i to da se na Veliki petak, prema tradicionalnim verovanjima, ne koriste nož i viljuška tokom obroka, već se jede rukom – u znak poštovanja i poniznosti.
Ko je izuzet od strogih pravila?
Iako je post na ovaj dan izuzetno strog, crkva pokazuje razumevanje prema onima koji nisu u stanju da ga izdrže. Deca, trudnice, bolesni i stariji ljudi nisu obavezni da poste do zalaska sunca. Ipak, duh dana nalaže smirenje, uzdržanje i preispitivanje sopstvenih misli, dela i želja.
U pravoslavlju, post nije samo fizičko uzdržavanje od hrane – on je duhovna vežba. Poziv da se distanciramo od svega što nas udaljava od ljubavi, praštanja i saosećanja.
(Ona.rs)