Narodni običaji na Veliku subotu: Kome treba da poklonite neofarbano jaje i zašto je važno učiniti dobro delo

Velika subota je poseban dan u pravoslavnom kalendaru – drugi dan hrišćanske žalosti i ujedno poslednji dan pred Vaskrs. Obeležava se sa dubokim poštovanjem i tišinom, jer se veruje da je tog dana Isus Hristos telom bio u grobu, duhom u Hadu, a u isto vreme na prestolu sa Ocem i Svetim Duhom.

Duhovno značenje Velike subote

Velika subota simbolizuje prelaz između starog i novog vremena – kraj vekova u kojima se svetkovala subota i početak nove ere, u kojoj se praznuje dan Hristovog Vaskrsenja. U hramovima širom sveta, ovaj dan protiče u molitvi, tišini i liturgijama, a vernici sa upaljenim svećama celivaju plaštanicu – simbolični Hristov grob.

Preporučujemo

U Jerusalimu, najsvetijem mestu hrišćanstva, vernici na ovaj dan prisustvuju čudu “Blagodatnog ognja” u Crkvi Hristovog Groba, što dodatno osnažuje značaj ovog dana za pravoslavne vernike.

Običaji i verovanja u srpskom narodu

U našem narodu, Velika subota je poznata i pod drugim imenima: Zavalita subota, Crvena subota, Strašna subota i Dugačka subota. Svi ovi nazivi ukazuju na duge muke Hristove, ali i na potrebu da se učini dobro delo – milostinja siromašnima, pomoć bližnjima ili iskreno pokajanje.

Ovo je dan kada se ne radi u polju, žene ne obavljaju ručne radove, a kuća se temeljno sprema za najradosniji praznik – Uskrs.

Farbaju se vaskršnja jaja – ali ne u svakoj kući

Tradicija nalaže da se na Veliku subotu farbaju uskršnja jaja, najčešće u crvenu boju kao simbol Hristove krvi. Ipak, u nekim porodicama jaja se ne farbaju:

U porodicama koje su dobile prinovu u poslednjih godinu dana, jaje se ne farba i detetu se poklanja neofarbano jaje – kao simbol čistote i novog života.

U kućama koje su imale smrtni slučaj, jaja se farbaju u tamno crveno, crno ili se „maste“ u čađi. To rade isključivo žene.

U Homolju se uz vaskršnjak – okrugli hleb sa rupom za jaje – dodaju i mali kolačići ukrašeni bosiljkom. U jugoistočnom Banatu kolačići se nose na groblje posle večernje liturgije, gde se grobovi pokojnika kite, kade i preliva se vino.

Duhovna priprema i simbolika

Na Veliku subotu, mnogi vernici se pripremaju za krštenje, jer je ovaj dan posebno pogodan za one koji pristupaju veri. U hramovima se služi jutrenje Velike subote, obično uveče na Veliki petak, kada se vrši služba Hristovog pogreba.

To je trenutak tišine, nade i vere – kada se Hristovo obećanje o Vaskrsenju čeka u dubokoj molitvi. Oko ponoći, Vaskršnjom liturgijom, završava se period žalosti i nastupa radost Vaskrsenja.

Velika subota je dan kada se vernici povlače u tišinu, razmišljanje i molitvu. To je vreme kada se ne slavi, već priprema – duhovno, emocionalno i porodično – za Vaskrs, najradosniji hrišćanski praznik. Bilo da poštujete tradiciju kroz običaje, farbanje jaja ili činjenje dobrih dela, ovaj dan nosi poruku nade, vere i novog početka.

(Ona.rs)