Zašto danas nikako ne treba da solite hranu? Još jedan stari običaj i pravilo smo izgleda zaboravili

Veliki petak među vernicima važi za najtužniji dan u godini. Dan kada se, po predanju, i priroda stišava - vetar stane, ptice umuknu, a zemlja na tren zadrhti. Tog dana, po hrišćanskom verovanju, razapet je Isus Hrist, i upravo zato, u mnogim delovima Srbije, Veliki petak i danas se provodi u tišini, molitvi i potpunom uzdržavanju.

Ali postoji i skup običaja i nepisanih pravila koji se danas sve ređe pamte, a još ređe poštuju. Neka su gotovo nestala iz narodne svesti, iako nose snažnu simboliku.

Preporučujemo

Dan bez noža, bez soli, bez ičega što bode i peče

U nekim krajevima Srbije, naročito u centralnim i južnim oblastima, i danas se veruje da na Veliki petak ne valja koristiti nož i viljušku tokom obroka. Hrana se jede rukama ili kašikom - bez metalnih predmeta koji paraju, seku, bodu. Jer, kako kaže staro narodno predanje, "što više sečemo, to više otvaramo Isusove rane".

Posebno se izbegava soljenje hrane. U narodu se to tumači kao "sipanje soli na rane", dodatno pojačavanje bola Hristovog stradanja. Zato se taj dan jede tiho, jednostavno, skromno - bez začina, bez ukusa, bez hedonizma.

Post na vodi, ako već ne gladujete

Najstroži oblik posta na Veliki petak podrazumeva jedenje samo jednom dnevno, i to hrane pripremljene isključivo na vodi. Suvi hleb i voda. Kuvana kopriva. Bareni pirinač bez soli. Voće, sveže ili sušeno. U nekim porodicama, čak se ni voda ne pije do podneva.

U mnogim selima, taj dan se dočekivao u crnini, uz ugašeno svetlo i bez pesme. Deca su se učila da tog dana ne traže, ne galame i ne zameraju. Jer, to je dan kada se tuga ne nosi na licu, već u duši.

Veliki petak je više od verskog pravila. To je sećanje, na bol, na žrtvu i na tišinu koja nije prazna, nego sveta. Na vreme kada su ljudi verovali da se svet ne menja vikom, nego molitvom.

Jer Vaskrs ne dolazi iz punih usta - nego iz praznog stomaka i punog srca.(Ona.rs)