Vaskršnji običaji od zore do mraka: Evo šta treba da uradite prvo ujutru, a šta je obavezno na trpezi ra ručak

Vaskrs je jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika, dan kada se slavi vaskrsenje Isusa Hrista. U pravoslavnoj tradiciji, ovaj praznik je više od verskog obeležja – to je duboko ukorenjen porodični i narodni običaj, bogat simbolima, ritualima i verovanjima koja se prenose s kolena na koleno.

Zvona vaskrsenja i jutarnja služba

Kada svane dan Vaskrsenja Hristovog, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova oglašavaju se zvona, najavljujući dolazak najvećeg hrišćanskog praznika. Domaćini sa porodicama odlaze na svetu liturgiju, a nakon službe pozdravljaju se rečima: „Hristos Vaskrse!” – „Vaistinu Vaskrse!”. Ovaj svečani pozdrav upotrebljava se sve do praznika Spasovdana.

Preporučujemo

Po povratku iz crkve, ukućani se pozdravljaju, ljube i mole. Domaćin pali sveću, okadi ukućane i dom tamjanom, a potom svi zajedno izgovaraju molitve. Na stolu već čeka bogata trpeza, ukrašena vaskršnjim jajima – simbolom novog života.

Tucanje jajima – radost i simbolika

Na Vaskrs, prvo se jede kuvano, ofarbano jaje. Najčešće se prvo uzima ono koje je ofarbano crveno – „čuvarkuća“, koje se čuva tokom cele godine. Potom počinje tradicionalno kucanje jajima – takmičenje čije je jaje najtvrđe, što posebno raduje decu. Prilikom tucanja izgovara se: „Hristos Vaskrse!“ – „Vaistinu Vaskrse!“. Pobednik često odnese kući najviše razbijenih jaja.

Svaki gost koji na Vaskrs dođe u kuću prvo dobija ofarbano jaje – dar koji nosi simboliku zdravlja, ljubavi i novog početka.

Običaji od zore do večeri

Vaskrs je bogat verovanjima i narodnim običajima koji se razlikuju po krajevima, ali svi nose zajednički duh radosti i obnavljanja:

Ustaje se rano, a ne ide na spavanje pre ponoći – veruje se da će osoba biti vredna tokom cele godine.

Jutarnje umivanje vodom u kojoj su preko noći bili dren, zdravac, bosiljak i crveno jaje donosi zdravlje i svežinu.

Deca se dodiruju crvenim jajetom po obrazima – da budu zdrava i rumena.

Jaje u mravinjak: U nekim krajevima Srbije, veruje se da ako se jaje zakopa u mravinjak, to donosi sreću i blagostanje domaćinstvu.

Nova odeća je obavezna – veruje se da se tako ulazi „osvežen“ u novi duhovni ciklus.

Ljuske jaja ne treba bacati bilo gde – mrve se dobro da se, po narodnom verovanju, veštice ne bi njima služile.

Čuvarkuća (prvo crveno jaje) čuva se tokom cele godine, a veruje se da štiti kuću od nepogoda.

Pobusani ponedeljak – sećanje na pretke

Prvi ponedeljak posle Vaskrsa poznat je kao Pobusani ponedeljak, dan kada se odlazi na groblja da se urede grobovi, upali sveće i ostave farbana jaja. Veruje se da i naši preci učestvuju u radosti vaskrsenja Hristovog, a ovaj dan je istovremeno izraz poštovanja i molitve za njihove duše. U nekim mestima se na grob ostavlja jaje i deli se sirotinji. Taj ponedeljak se naziva i Vodeni ponedeljak, jer mladići polivaju devojke vodom – simbolično „čišćenje“ i obnavljanje.

Šta se obavezno nalazi na vaskršnjoj trpezi?

Pored ofarbanih jaja, za Vaskrs se pripremaju posebna jela: mlada jagnjetina, svečani hlebovi (pogače, kovržnjaci s umetnutim jajetom), pečenja, razne čorbe, salate i poslastice. U istočnoj Srbiji i Vojvodini peku se hlebovi s celim jajima, koji se poklanjaju prijateljima i rodbini.

Nekada je bio običaj da cela porodica, lepo obučena, posle ručka prošetaju gradom i svrate u kafanu – da simbolično „pokažu“ praznik. Danas se ta tradicija zadržava kroz porodična okupljanja i posete, u znak ljubavi i zajedništva.

Vaskrs – praznik života

Veruje se da su vrata raja otvorena od Vaskrsa do Tomine nedelje i da svi koji tada preminu odlaze pravo u raj. Ovaj praznik nije samo sećanje na vaskrsenje Hristovo, već i slavlje života, ljubavi, oproštaja i nade.

Vaskrs nas podseća da iz tame može doći svetlost, iz tuge radost, i iz smrti – život. To je dan kada se okupljamo, molimo, smejemo i radujemo – zajedno.

(Ona.rs)