Kako se slavi Pravoslavni Vaskrs širom sveta: Običaji, simboli i duhovna snaga praznika

Dok miris pashalne trpeze ispunjava domove, a crvena jaja sijaju pod svetlošću sveća, Pravoslavni Vaskrs ili Uskrs ostaje najsvetiji praznik za milione vernika širom sveta. Iako se duh praznika svuda temelji na istom – radosti Hristovog vaskrsenja – način na koji se on obeležava varira od zemlje do zemlje, čuvajući tragove istorije, kulture i vere svakog naroda.

U Srbiji, Vaskrs je praznik koji prevazilazi religiju – on okuplja, podseća i obnavlja. Subotnja tišina pred Uskrs biva presečena ponoćnom liturgijom, a potom jutarnjim pozdravom:
„Hristos vaskrse!“ – „Vaistinu vaskrse!“

Preporučujemo

Običaj farbanja jaja, najčešće u crveno, simbolizuje Hristovu krv i novi život. Prvo jaje, „čuvarkuća“, čuva se cele godine. Porodice se okupljaju za bogatu trpezu: šunka, sir, hleb, mlad luk i naravno – jaja. Pobeđuje ono koje se ne razbije – simbol snage vere.

U nastavku otkrivamo kako se slavi Pravoslavni Vaskrs širom sveta, od Srbije do Etiopije, od Kipra do Ukrajine.

Jerusalim: Sveti oganj i srce hrišćanstva

U Jerusalimu, Pravoslavni Vaskrs dobija posebno značenje – jer se slavi na mestu Hristovog raspeća i vaskrsenja. Centralni događaj je Silazak Svetog ognja u Crkvi Hristovog Groba, koji se dešava na Veliku subotu. Hiljade vernika iz celog sveta okupljaju se u molitvi i tišini, dok se u tačno određeno vreme oganj pojavljuje u Hristovom grobu i zatim širi među okupljenima – bez šibice, bez upaljača, kao čudo.

Svetlost se prenosi do svih delova pravoslavnog sveta – u lampama, avionima, rukama. Vernici dočekuju Vaskrs uz suze, pesmu i poklonjenje, jer Jerusalim ne nudi samo obred – već živo podsećanje na samu suštinu praznika.

Grčka: Svetlost, vatra i duh zajedništva

U Grčkoj, Vaskrs je spoj religije i drevne dramatike. Noćna liturgija na Veliku subotu završava se tačno u ponoć, kada sveštenik izlazi s „Svetlom Hristovim“. Vernici prenose plamen do svojih domova, verujući da on donosi blagoslov.

Ulične vatre, zvuk petardi i pesma čine atmosferu gotovo mitskom. Na trpezi dominira magirica (čorba od jagnjećih iznutrica), dok se sutradan okreće jagnje na ražnju. Jaja se kucaju uz rečenicu koja nikada ne izlazi iz mode: „Hristos Anesti!“

Rusija: Tišina posta i raskoš vaskršnje noći

U Rusiji, Vaskrs (Пасха) je svetkovina prepoznatljiva po kontrastu – tišini višenedeljnog posta i raskoši vaskršnje liturgije. Crkve obasjane hiljadama sveća postaju mesta okupljanja i duhovnog uzdizanja.

Običaji uključuju blagosiljanje hrane, a najpoznatije vaskršnje poslastice su kulich (visoki slatki hleb) i paska (sirna poslastica u obliku piramide). Pozdrav „Hristos voskrese – Voistinu voskrese“ odjekuje i u najudaljenijim selima.

Ukrajina: Pisanke i korpe blagoslova

Ukrajinski Vaskrs, poznat kao „Velykden“, u znaku je umetnosti i simbolike. Pisanke – jaja oslikana voskom i prirodnim bojama – prenose simbole sunca, plodnosti i zaštite.

Porodice odlaze u crkvu s tkanim korpama punim hrane: jaja, kulen, sir, hleb i vino – sve prekriveno vezenim peškirom. Posle osvećenja, sledi porodična gozba i nežni pozdrav: „Khrystos Voskres!“

Bugarska i Rumunija: Jaja, kolači i pesme vere

U Bugarskoj i Rumuniji, Vaskrs se obeležava uz zvuke zvonâ, obaveznu polunoćnu liturgiju i zajednički ručak.

U Rumuniji je posebno popularan cozonac – slatki hleb s orasima i suvim voćem, dok se u Bugarskoj jede kozunak. Kucanje jajima i radost susreta sa rodbinom neizostavni su delovi praznika.

Gruzija: Drevni duh vere i poštovanja predaka

Gruzijska pravoslavna crkva, jedna od najstarijih na svetu, slavi Vaskrs s dubokom duhovnošću. Vernici odlaze u crkve sa ikonama i svećama, a dan nakon Vaskrsa posećuju groblja, ostavljajući jaja i vino pokojnicima.

Na trpezi dominira hačapuri, dok je čakapuli – jagnjetina u aromatičnom bilju – neizostavna. Gruzijci ovaj praznik doživljavaju kao spoj prošlosti i budućnosti.

Etiopija: Vaskrs sa 55 dana posta i pesmom nade

U Etiopiji, Vaskrs se zove Fasika i proslavlja se u okviru Etiopske pravoslavne tevahedo crkve. Post traje 55 dana, bez mesa, mleka i jaja, a završava se veseljem i trpezom.

U ponoć, vernici pešače do crkvi, pevajući i moleći se. Nakon liturgije, jede se doro vat – začinjeni paprikaš s jajima i pilećim mesom, uz inđeru. Ovaj praznik predstavlja pobedu svetlosti nad tamom, doslovno i simbolički.

Kipar: Svetlost vatre i tradicionalni kolači

Na Kipru, Vaskrs je prožet vatrom, radošću i detinjim smehom. Deca pale vatre zvane lambradjia, dok crkvena zvona najavljuju početak slavlja.

Osim tsoureki hleba, Kiprani prave flaounes – kolače od sira, mente i grožđica. Tradicija nalaže da se porodica okuplja, a komšije kucaju jaja i razmenjuju osmehe.

Belorusija: Tiha radost i duhovna postojanost

Beloruski Vaskrs je manje raskošan, ali duboko ukorenjen. Pobožnost i tišina posta kulminiraju svečanom liturgijom i osvećenjem hrane. Hlebna peciva u obliku životinja ukrašavaju trpeze, dok sveštenici blagosiljaju okupljene.

U ovoj zemlji, Vaskrs nije samo verski praznik – to je svedočanstvo o istrajnosti vere kroz vekove.

Jedna vera, hiljadu nijansi

Iako se pravoslavni Vaskrs širom sveta obeležava na različite načine, poruka je univerzalna – pobeda života nad smrću, svetlosti nad tamom i vere nad sumnjom. Od Etiopije do Ukrajine, od Srbije do Gruzije, ljudi se okupljaju oko plamena sveće, oko stola i oko nade.

Vaskrs je praznik srca, a srca ne poznaju granice.

(Ona.rs)