Otac Ljubomir Ranković, podseća: “Manji greh je mrsna hrana, nego OVO tokom Uskršnjeg posta”
Veliki Uskršnji post, najduži i najznačajniji u pravoslavnoj tradiciji, ove godine počeo je u ponedeljak 23. februara i već na samom početku podsetio na to da njegova suština ne leži isključivo u odricanju od hrane.
Tokom sedmonedeljnog perioda koji prethodi Uskrsu, vernici se uzdržavaju od mesa i mlečnih proizvoda, a u najvećem delu posta praktikuje se ishrana na vodi. Ipak, pravoslavni post ne podrazumeva samo promenu jelovnika, već i promenu navika, ponašanja i odnosa prema drugima. Reč je o duhovnoj disciplini koja podjednako obuhvata telo i misli, pozivajući na molitvu, pokajanje, ispovest, ali i na uzdržavanje od loših dela.
Preporučujemo
Poljubio je u čelo i nestao na 17 godina: Žena i sinovi nisu znali gde je, a onda se desio šokantan susret
Ako posetite omanje jadransko ostrvo i iz čistog srca zaželite želju, ova čudotvorna ikona će vam je ispuniti
Upravo na ovaj, često zanemaren aspekt posta, ukazuje i otac Ljubomir Ranković, koji ističe da bi tokom ovog perioda posebnu pažnju trebalo posvetiti obuzdavanju jezika.
Kako navodi, mnogogovorljivost, zle reči i brzoplete reakcije mogu biti jednako pogubne kao i kršenje telesnog posta. Podsećajući na misao vladike Nikolaja da je veći podvig obuzdati jezik nego celog života postiti na hlebu i vodi, poručuje da su reči često izvor sukoba, mržnje i podela, te da je upravo njihova kontrola jedan od najvažnijih duhovnih zadataka.
U vremenu kada se mišljenja iznose brzo i bez mnogo zadrške, kako u svakodnevnoj komunikaciji tako i na društvenim mrežama, post može biti prilika za svojevrsni „detoks“ od impulsivnih komentara, ogovaranja i osuđivanja. Telesni post tada dobija svoj puni smisao tek kada ga prati i duhovni napor.
Poruka koja se ovih dana širi i na društvenim mrežama jeste da duhovni i telesni post funkcionišu kao dva nerazdvojna principa. Mnogi vernici upravo borbu sa sopstvenim mislima i izgovorenim rečima vide kao najveći izazov tokom ovog perioda.
Zato se možda najveći podvig ovog posta ne meri samo u tome šta smo izbacili sa trpeze, već i u tome šta smo odlučili da ne izgovorimo. Jer ponekad je tišina snažniji izraz discipline od bilo kog oblika uzdržavanja od hrane.
(Ona.rs)