Radni život žene u Evropi tokom 20. veka: Njena vrednost se ogledala u domaćinstvu, ali je ljubav bila upitna

Foto: Pixabay

Mnogo pre nego što je postojao rad od kuće kao opcija današnjice, rad kod kuće je već bio uobičajen za jednu grupu u društvu - za žene. Čak i danas, neplaćeni poslovi i poslovi po kući, uključujući i brigu o deci, i dalje se često doživljava kao ženski posao i nedovoljno se ne cene.

Preporučujemo

Kojih se sve seksističkih poslova žena oslobodila u 20 veku?

Žene su istorijski prikazivane kao domaćice, koje se bave zanatima ili su bile "zaposlene" kao majke i supruge. Iako je ovo možda bilo tačno za delove evropskih društava u prošlosti, to se odnosi samo na bogate elite.

Evropa je oduvek bio kontinent u kom je većinski dominirala poljoprivreda. Zbog toga je do industrijalizacije većina evropskog stanovništva radila na imanjima, a žene su bile podjednako uključene u rad na farmama kao i muškarci.

Kućni poslovi su uvek pripadali ženi

Često su domaćinstva u Evropi imala svoja imanja, veća ili manja, na kojima su gajili povrtnjake i voćnjake, ali su i održavali stoku. Dakle sve ono što je bilo neophodno da im doprinese hranom, ali isto tako i novčano, kada bi prodavali sve što im je imanje nudilo.

Poslovi oko imanja su muškarci nesebično delili sa svojim ženama, koje su radile poput mašina, često uzimajući i fizički izazovnije zadatke. Međutim, neki poslovi poput seče drveta ili lova, uglavnom su pripadala muškarcima.

Ipak, rad na njivi i u štalama nije bio ni približno izgovor za neuredan dom, te su one dan kombinovale poljoprivrednim radom i radom u svojoj kući. Spremanje hrane je jedna od odlika koja je činila "dobru domaćicu". Mada, stvari poput kuvanja i rađanja dece, bile su nepisani preduslovi za brak. Dakle, ako žena želi da se uda, očekivalo se da zna da kuva dobro i po meri budućeg supruga, ali i da može da rađa. Iako je veoma grubo razmišljanje, žene koje nisu mogle da imaju potomstva retko su imale ponuda za brak, jer "nisu u stanju da produže svom dragom lozu".

Kad bi na red dolazila deca, to bi postajo još jedan od zadataka - da žena u kući bude i žena i majka i dobra domaćica. Nećemo osporavati da nisu sva domaćinstva ovako funkcionisala i nisu sve žene tretirane kao robovi svojim muževima, jer su se i muškarci uključivali u čuvanju dece. Negde je jednostavno prihvaćeno da su uloge žene, pre industrijalizacije, bile ovakve - naporne, ali ne i nemilosrdne. Zbog ekstremnijih primera može delovati da su muškarci gledali žene kao robove, iako to nije bilo u suštini tako.

Pomenuli smo ekstremnije primere, pa tako možemo se osvrnuti na neke od njih, kada su žene čišćenje kuće završavale pre nego što su im se muževi vraćali kući sa posla, kako bi onda pažnja bila usmerena na njih. Dakle, preko dana bi to podrazumevalo pranje rublja na rukama, kuvanje, čuvanje dece, a kada se suprug vrati "umoran" kući, žena bi ga služila u smislu da mu se skuva kafa, postavi sto da zajedno ručaju i večeraju, ali je išlo i do toga da im se operu noge. Pripremale bi mu garderobu za sutrašnji dan i birale mu šta da obuče za koju priliku, što bi ukazivalo na to da muškarci često ne bi znali koliko kravata i košulja imaju.

Ovo je dovelo do mnogih pitanja, gde su se potegla i pitanja postojanja ljubavi u takvim zajednicama, iako je u većini zaista postojala, ali je brak bio žrtva nametnutog mišljenja - žena je suprotni pol od muškarca, ali je reč "suprotni" podrazumevala da je slaba i nedovoljno sposobna da zarađuje radeći neke konretne poslove van doma.

Pojava mašine za veš umnogome je olakšala život ženama, ali je i dalje nije lišila poslova koji se podrazumevaju "ženskim".

Foto: Shutterstock

Industrijska revolucija je u velikoj meri promenila radni život žena

Dvadeseti vek je bio ispunjen društvenim i naučnim dostignućima, ali i ratnim periodima koji su na ovaj ili onaj način takođe doprineli promenama.

Kada su muškarci mobilizovani i pripremani za vojne pohode, žene su počele da rade i "muške" poslove. Počele su da uče da popravljaju stvari po kući, što bi inače radili njihovi muževi ili majstori. U tim vremenima su se, zbog česte besparice, žene na razne načine snalazile za, nama danas sasvim obične stvari. To se najviše odnosi na šminkanje, kada su  na primer crvenu repu koristile kao rumenilo, ili neko bobičasto crveno voće uzimale u korist blagog karmina. Ovo je blagi osvrt kako su mudro i ženstveno raspolagale finansijama, koje su dobijale od muževa.

Naravno, već su se nazirali "pravi" poslovi za žene, naročito one koje su se uputile na školovanje.

Rad u smenama za platu i na lokacijama kao što su fabrika, kancelarija ili prodavnica postao je deo savremenog života. Mlade, neudate ili žene iz radničke klase posebno su se selile u gradove da rade u rastućim industrijama. Obrazovanje je igralo glavnu ulogu za žene koje ulaze u radnu snagu, sa sve većim procentom devojčica koje su pohađale školu tokom 20. veka.

Kako su zarađivali manje od muškaraca i nisu bili sindikalno organizovani, poslodavci su žene često smatrali privlačnim radnicima. U isto vreme, žene su radile u svojim domovima, na primer na komadima, gde su bile plaćene samo za svaki završeni komad, ili na sklapanju komada kao što su bakarni kalemovi.

Dakle, žene su i dalje nosile dvostruko breme: morale su da brinu o deci, starijim članovima porodice i domaćinstvu - posao koji nije bio plaćen i skriven u privatnim prostorima. A svojim plaćenim radom doprinele su porodičnim prihodima.

Kako su se ovi poslovi često nalazili kod kuće, sa skraćenim radnim vremenom, povremenim ili čak ilegalnim, evidencija o ženskom radu nije tako pouzdana i dobro dokumentovana kao rad muškaraca, kako piše "Europeana.eu".

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.