Margarit Duran, prva francuska novinarka-feministkinja: Lavica promena života žena napadala Napoleonov Zakonik

Ona živela u doba dramatičnih promena.

Margarit Durand bila je francuska scenska glumica, novinarka i glavna sufražetkinja. Osnovala je svoje novine i kandidovala se na izborima. Takođe je bila poznata i po tome što je ima kućnog ljubimca lava.

Rođena je na današnji dan (24. januar) 1864. godine, kada je Napoleon III bio na vlasti, američki građanski rat u toku, a žene nisu imale karijere.

Već  u vreme kada je ova neverovatna žena preminula, žene su se etablirale u svim vrstama profesija, što je delimično bilo rezultat gubitka mladića tokom Prvog svetskog rata, a delom zbog žena poput Margarit Duran, koja je učinila toliko mnogo da oslobodi žene iz kuhinja.

Novinarstvo je bilo način da žena doprinese javnom životu

Durangova je rođena u Parizu, školovala se u samostanu i tokom 1879. godine, kada je imala 15 godina, dobila je mesto na Konzervatorijumu "National Superieur de Musique et de Danse". Ovo nikako nije bio konvencionalni izbor za dobro vaspitanu mladu damu iz porodice srednje klase.

Glumica je dobijala dobre ocene i nakon diplomiranja pridružila se "Comedie-Francaise", igrajući razne uloge "nevine mlade devojke". Grupu je napustila 1888. da bi se udala za advokata i političara po imenu Žorž Lager. Njen muž je bio veliki pristalica pokreta koji je predvodio tada poznati politički pokretač Žorž Bulažer.

Ulazak u svet politike naveo je Margarit da se okrene novinarstvu i da počne da piše članke za štampu. Shvatila je da je to idealan način da žena doprinese javnom životu i da ima glas u svetu.

- Margrit Durand je bila žena svesna snage svoje lepote -  kaže istoričarka Meri Luiz Roberts za "Connexionfrance.com" i dodaje:

- Znala je da može da uđe u sobu i da će za njom da okrenu glave poznati muškarci. U isto vreme, patila je od reputacije koju je većina glumica stekla, da je lako "dostupna", kao ljubavnice ili prostitutke. Želela je ugled i status srednje klase.

Odbila je da piše negativne članke o feminističkim događajima

Nakon što je Bulanžer izvršio samoubistvo 1891. godine, odustala je od "bulangizma" i napustila muža. Tada je počela da radi u "Le Figaru", pišući kolumnu pod nazivom "Courrier" (Kurir).

Razvela se od muža 1895. (razvod je legalizovan 1885.), a godinu dana kasnije, u avgustu 1896, rodila je sina Žaka, čiji je otac, bio Antonin Perivije, jedan od direktora "Le Figara". Njihov odnos očigledno nije bio harmoničan, jer se prema nekim zapisima navodi da je Perivije oduzeo skoro tek rođenu bebu od majke, zbog čega je ona tražila pravnu pomoć od republikanskog političara Žorža Klemansoa kako bi vratila sina.

U to vreme Durandova je već bila posvećena feministkinja, pošto je poslata da izveštava o Međunarodnom feminističkom kongresu 1896. u Parizu, gde je odbila da napiše negativne članke koje je njen urednik tražio.

- Bila sam zapanjena logikom njihovih argumenata. Njihova feministička borba je bila opravdana - rekla je 1935. godine.

Svaki posao u "La Frondeu" radile su žene

Njena ideja bila je da ženama da "oružje" - publikaciju koja će afirmisati njihove sposobnosti, koja neće samo da se bavi feminističkim temama, već i da im omogući da postanu profesionalne novinarke. Publikaciju je nazvala "La Fronde".

Margarit je napustila "Le Figaro", a prvo izdanje "La Fronde" pojavilo se u septembru 1897.

Sve poslove u redakciji - od izveštavanja do daktilografije - radile su žene. Članci su se bavili opštim vestima, uključujući politiku, književnost, sport, finansije i političke afere.

Kao novinarke, žene su morale da dobiju specijalnu dozvolu za pristup mestima kao što su "Assemblee Nationale" ili pariska berza, na kojima je u to vreme svim damama inače bio zabranjen pristup.

Učinila je feminizam cenjenim

- Njen rad u "La Fronde" bio je dvostruki - kaže Meri Luiz Roberts i dodaje:

- Na jednom nivou želela je da feminizam učini respektabilnim tako što je od njega napravila profil poslovnih mejnstrim privlačnih žena iz srednje klase (za razliku od pomalo ekscentričnih tipova koje su se do tada smatrale "feministkinje"). A na drugom nivou, njen lični interes za novine bio je da od sebe učini uglednu ženu.

Redakcijske prostorije je uredina na pravi  "buržoazski" i ženstven način, a ona je nastavila da vodi zabave koje su veoma cenili buržoazi i ljudi iz više klase.

- Feminizam joj je pružio ugled, dok je ona učinila feminizam respektabilnim. To je bila njena formula - ističe istoričarka.

"La Fronde" je bio dnevni list do 1905, kada je postao mesečnik. Ubrzo je prestao i da postoji, ali je za vreme njegovog izdavanja dat ogroman prostor širokom spektru spisateljica i novinarki.

Napad na Napoleonov građanski zakonik koji je ženama uskraćivao pravni status

Tokom 1903. Marguerite Durand je bila suosnivač socijalističkog, antiklerikalnog dnevnika "L'Action", zajedno sa novinarom Henrijem Berenžerom i sveštenikom Viktorom Šarbonelom, koji je oslobođen čina. Već sledeće godine, povodom stogodišnjice objavljivanja Napoleonovog Civilnog kodeksa, iskoristila je priliku da ga žestoko napadne.

- Nema žene koja ne bi trebalo da napadne Kodeks. Nema žene, bogate ili siromašne, velike gospođe ili radnice, koja u svom siromaštvu ili svom bogatstvu, što se tiče sebe, dece, svog rada ili dokolice, nije stradala ili neće stradati zahvaljujući Zakoniku - bile su njene reči.

Građanski zakonik je precizirao da udate žene po zakonu treba da se smatraju maloletnicama, da je muž glava porodice i da može da upravlja svime po svom nahođenju, uključujući gde porodica živi, kako se deca školuju i kako se troši novac. Žene nisu imale pravni status, nisu su mogle da svedoče o dokumentima, niti da prodaju ili kupuju stvari.

Bile su zakonski obavezne da se pokoravaju svojim muževima. Silovanje nije bilo pravno priznato u braku. (Silovanje u braku je kriminalizovano tek 1996. godine u Francuskoj, a status muškarca kao "glave porodice" ostao je na snazi sve do 1970; žene su konačno osvojile pravo da glasaju 1944.).

Kampanja za pravo glasa i kandidovanja

Durandova je bio neumorna. Godine 1899, zajedno sa advokatom Georges Harmoisom osnovala je životinjsko groblje u Asnijeru (na periferiji Pariza) koje je i danas u upotrebi i može ga poseti šira javnost.

Godine 1907. organizovala je Kongres o ženskom radu i pokušala da osnuje Kancelariju za ženski rad u okviru Ministarstva za zapošljavanje.

Dve godine kasnije uključila se i u osnivanje još jedne publikacije pod nazivom "Les Nouvelles" i stalno je bila posvećena sufražetkinjama, zauvek se zalagala da žene ne samo da bi trebalo da imaju pravo glasa, već bi takođe trebalo da budu u mogućnosti da se kandiduju i budu birane.

U okviru svoje borbe, predstavila se kao izborni kandidat, znajući da će biti odbijena.

Lavica sa lavom

Godine 1914, iako je smatrala da feminizam i pacifizam idu ruku pod ruku, ponovo je pokrenula "La Fronde u nekoliko izdanja, ovaj put sa uredničkim stavom koji je ohrabrivao žene da pronađu načine da podrže rat. Ona je to videla kao priliku za žene da dokažu svoje sposobnosti u oblastima koje su im inače zatvorene, uključujući industriju, poljoprivredu, medicinu i transport.

Godine 1918. uključila se u odbranu feministkinje, Helene Brion, učiteljice, pacifiste i članice sindikata koja je napisala "La Voie Feministe". Brion je bila uhapšena i zatvorena zbog "porazničke propagande" tokom rata, i generalno je smatrana osumnjičenom jer je često nosila "mušku odeću" (pantalone). Slučaj je postao neka vrsta pozornice za feminističke rasprave o pravima žena.

Za to vreme, u Britaniji žene su dobile pravo glasa, dok su Francuskinje i dalje bile uskraćene.

Godine 1922. Durandova je organizovala izložbu poznatih žena iz 19. veka kako bi stekla finansije za stvaranje kluba za novinarke, koje su u to vreme bile isključene iz muških klubova. Na kraju je kupila kuću u Pjerfonu i pretvorila je u letnjikovac za novinarke.

Pokušala je da ponovo pokrene "La Fronde" između 1926. i 1928. sa mešovitim uredničkim timom, koristeći ga kao glas Republikanske socijalističke partije koju je podržavala. Još jednom je izašla na izbore kao kandidat 1927. godine.

Godine 1931. dala je svoju biblioteku i sve njene papire i dokumente gradu Parizu, stvarajući prvu Kancelariju za dokumentaciju "Feministe Francais", kojom je upravljala kao neplaćeni volonter do svoje smrti 1936. godine.

Sahranjena na groblju "Batignolles" u Parizu, a njena biblioteka i danas postoji kao podsetnik elegantnu ženu obuzetu strašću za jednakošću, koja je bila poznata po tome što je šetala ulicama Pariza sa svojim ljubimcem lavom kojeg je nazvala "Tigar".

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.