Šta danas predstavlja tradicionalnu ženu: Da li je tradicija stvar prošlosti, gde je granica feminizma?

Feminizam i tradicionalne perspektive o ženama predstavljaju dva suprotna gledišta u pogledu rodnih uloga, mogućnosti i društvenih očekivanja.

Dok se feminizam zalaže za rodnu ravnopravnost, preispituje tradicionalne norme i insistira na osnaživanju žena, tradicionalni pogledi se često pridržavaju istorijskih rodnih uloga i očekivanja u porodici i društvu.

Razumevanje ovih razlika je ključno za negovanje inkluzivnijeg i pravednijeg društva koje podržava različite težnje i potencijale svih pojedinaca. Međutim, da li je granica između feminizma i tradicije jasna linija ili smo došli u fazu hibrida koji više i ne može da se razdvoji?

Feminizam nasuprot tradicija i obratno

Feminizam i tradicionalne perspektive o ženama vremenom su se razvijale, odražavajući promene društvenih normi, vrednosti i verovanja. Feminizam se zalaže za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, dovodeći u pitanje tradicionalne rodne uloge i stereotipe. S druge strane, tradicionalni stavovi često naglašavaju propisane uloge žena u porodici i društvu.

Feminizam je pokret koji nastoji da izazove i demontira tradicionalne rodne norme, težeći rodnoj ravnopravnosti u svim aspektima života. Zalaže se za jednake mogućnosti, prava i zastupljenost žena i osporava patrijarhalne sisteme koji su istorijski potčinili žene. Sa druge strane tradicionalne perspektive često podržavaju rodno specifične uloge i očekivanja, a žene se obično vide kao negovateljice i domaćice. Ove uloge su duboko ukorenjene u društvene tradicije i istorijsku rodnu dinamiku.

Feminizam ima za cilj da se oslobodi rigidnih rodnih uloga i očekivanja, zalažući se za razbijanje verovanja da žene treba da budu ograničene na određene uloge u društvu. Promoviše ideju da pojedinci treba da imaju slobodu da biraju svoje puteve, karijeru i način života, a da ne budu ograničeni svojim polom. Tradicionalne perspektive se pridržavaju unapred definisanih rodnih uloga, gde se od žena očekuje da daju prioritet porodičnim i kućnim obavezama. Ove uloge često daju prioritet negovanju, brizi i podršci porodici kao primarnim odgovornostima žena.

Tu je i pitanje obrazovanja sa mogućnostima za karijeru i jednaku platu za jednak rad. Feminizam podstiče žene da ostvare svoje ambicije, postignu finansijsku nezavisnost i budu samopouzdane. Uloga tradicionalne žene može da bude ekonomski ograničena izvan kuće, naglašavajući njihove uloge u porodici i umanjujući naglasak na potrazi za karijerom.

Feminizam ima za cilj da pojača glasove i zastupljenost žena u svim sferama života, uključujući politiku, biznis i medije. Nastoji da osnaži žene da preuzmu liderske uloge i utiču na procese donošenja odluka. Tradicionalne perspektive često marginalizuju zastupljenost žena na pozicijama moći i uticaja, fokusirajući se više na njihovu ulogu u održavanju harmonije porodice i zajednice.

Šta danas čini tradicionalnu ženu? 

Odgovore na ove suprotstavljene stavove pogražili smo na mestu koje se upravo bavi tradicijom i ženama, u razgovoru sa Mirjanom Babić, predsednicom Udruženja "Tradicija i venčanje" iz Bačke Palanke, koje se bavi čuvanjem tradicije, pre svega manifestacijom koja održava svadbene običaje, najviše kroz nošnju, ali i kroz hranu, pesmu i igru svadbe naroda koji žive na teritoriji Vojvodine.

Na pitanje šta čini tradicinalnu ženu u Srbiji, da li je ona žena, domaćica, "pokućanica", koja ne radi, ekonomski zavisna od muža, žena koja brine o kući i ukućanima i društvenom i porodičnom životu; ili je tradicionalno danas ipak "klizni" pojam, jer je žena neko ko i radi i privređuje, ali je na njoj i dalje i ostali deo zadatka koji je nasledila iz nekog starog, tradicionalnog obrasca - sagovornica Ona.rs ističe da su žene morale da se prilagode.

- Morale smo da sačuvamo i taj deo tradicije žene koja brine o kući i porodici, a prihvatile smo, možda i na našu štetu, neke nove obaveze, kao što je, recimo, privređivanje za dom. Pre je muškarac bio onaj koji više zarađuje i donosi u kuću, dok se žena brinula o porodici, a danas je ona zadržala i ulogu domaćice, a neretko ima i poslovnu zaradu veću od drugih članova u porodici - ističe Babićeva.

Međuti, i tradicija se danas iskazuje drugačije.

- Žene se i dalje uglavnom bave svojim tradicionalnim poslovima. One to ne mogu da izbegnu. Jednostavno imaju svakodnevne obaveze koje je imala i žena iz prošlosti. Žena je zadržala svoju ulogu čuvanja doma, negovanje porodice i tradicije, usmeravanje dece ka starim običajima i veri. A uz to ide i da radi. Žene su danas više opterećene nego ranije, a moraju da sačuvaju i da se brinu o porodici - podvlači Babićeva.

"Lavovska borba" 

Sagovornica smatra da su današnje žene zapravo "nove" tradicionalne žene, koje su otišle korak dalje i od domaćinstva i od karijere, dosta ispred i tradicije i ravnopravnosti.

- Mislim da smo prevazišle čak i ravnopravnost sa muškarcima. Došle smo, i to mislim nažalost, korak ispred muškaraca. Današnoj ženi, sudeći prema mom okruženju, zapravo nedostaje muškarac koji može da joj paprira ili da ide ispred nje. Žena htela - ne htela, mora da čuva tradiciju. Mora da je čuva zato što je briga o porodici uglavnom svakoj ženi na prvom mestu. Nema ispred toga ništa. Uglavnom je mama ta koja će da izostane sa posla ako su deca bolesna. Jedino šta se promenilo je ta njena borba za karijeru i finansijsku nezavisnost - objašnjava sagovornica i dodaje:

- Zato je tradicija najviše "viđena" u vreme praznika, kada je žena poslovno rasterećenija, i kada se više trudi da sačuva od zaborava onaj deo običajaja koji može da postigne, poput spremanja tradicionalne trpeze ili ukrašavanja doma, ali najviše kroz vaspitanje dece i prenošenje znanja. Tu su praznici poput Vrbice, Vaskrsa, Božića, slava... To su koreni koji se čuvaju, ali su nažalost zbog preopterećenosti i modernog načina života, svedeni možda i na minimum - naglašava sagovornica.

Upitana da li pojam tradicionalne žene u Srbiji zavisi i od njene kulturne, društvene i etničke pripadnosti i ako da, na koji način, Babićeva ističe da je primetila da se tradicija, bar u Vojvodini, više čuva kod Slovaka, Mađara, Rusina...

- To važi i kod današnjih žena. Kroz hranu, folklor, crkvu... Mislim da se malo više kod njih pazi na običaje i njihovo prenošenje. Ali, gradske žene, to je činjenica, jednostavno nemaju dovoljno vremena. Naravno i da sve potiče iz porodice, i verujem da se žene trude koliko mogu da sačuvaju običaje, makar kroz jelovnik u svakodnevnoj trpezi - objašnjava Babić.

Na pitanje da li žena uopšte ima izbor da bude samo feminstkinja ili samo tradicionalna žena ili smo "na terenu" jednostavno u poziciji da moramo da budemo obe - jer nema druge opcije, sagovornica je uverena da usled današnjih očekivanja i tempa života žena koja želi i ima porodicu jednako mora i van kuće da bude u lavovskoj borbi i za liderske pozicije.

- Današnja žena je jednostavno spoj tradicionalne i moderne žene. I to je tako, i prema mom mišljenju, jedino ispravno. Mislim da i nemamo izbora, jer je sve stvar naših želja. Koliko god žena da je poslovna i moderna, ona želi da priušti sebi i tu porodičnu tradiciju. To je kod nas izraženo koliko god bile uspešne i moćne. Taj spoj kod žena je jednostavno neraskidivi i viđala sam zaista puno žena kroz moj posao koje su i na liderskim pozicijama, osnažene i moćne, ali ipak željne i čine sve da sačuvaju duh tradicije u svojoj kući - zaključuje Babićeva.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.